Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu

Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje i posle mestimičnih nekroza u jetri, npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je kompletno i bez posledica.

Neretko se dešava da regeneracija nije kompletna i nekrozno tkivo se zamenjuje fibroznim, sa znacima hronične lezije.

U kliničkom pogledu, u jetri može da se poremeti krvotok i snabdevanje krvlju, da se oštete hepatociti, Kupfferove ćelije, ili bilijarni putevi.

Određene bolesti jetre mogu oštetiti pojedine ili sve ove elemente istovremehno, od čega i zavise klinički simptomi bolesti i metaboličke promene. Simptomi kod oboljenja jetre zavise od jačine nekroznog procesa u jetri ili otežanog prolaza žuči.

Pojava fibroze u jetri sama po sebi ne daje nikakve simptome; kliničke manifestacije su posledica portalne hipertenzije.Jetra ima veliki broj funkcija kao što je:detoksikacija, odstranjivanje otpadnih produkata metabolizma lekova, skladištenje određenih vitamina, minerala i šećera, proizvodnja žuči i esencijalnih proteina plazme, stvara faktore imuniteta, koji pomažu u borbi protiv infekcije.

Poremećaji i oštećenja jetre mogu biti različite prirode (zapaljenjska stanja jetre i masna jetra), ili trajnih oštećenja jetre formiranje vezivnog tkiva, ciroza i karcinom.

Peranhimske ćelije – hepatociti čine najveći deo organa jetre.

Oni su najodgovorniji za brojne metaboličke procese u jetri – omogućavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu.

Njene glavne funkcije uključuju stvaranje i ekskreciju žuči, regulaciju stabilnosti glikemije, sintezu lipida i sekreciju plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola;

Jetra učestvuje u stvaranju ureje, serumskih albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina, i najzad metabolizam i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu.

Kupfferove ćelije koje oblažu hepatične sinusoide važan su sastavni deo retikuloendotelnog sistema. Ove ćelije predstavljaju filter za strane materije u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju važnu ulogu u povećanju imunoloških sposobnosti organizma.

Jetra je, zbog prisustva Kupfferovih ćelija i bogate snabdevenosti krvlju, veoma važan organ u suprotstavljanju infekcijama i nekim sistemskim oboljenjima.

Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.

Sinteza belančenina plazme

U jetri se stvara najveći deo belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstra hepatičkom retikulumu  sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.

Uloga u koagulaciji krvi

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu.

To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen.

Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.

Detoksikaciona funkcija jetre

Jetra ima najveću ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičkih materijala koje se stvaraju u endogenom metabolizmu.

U egzogene toksičke materijale ubrajaju se i brojni lekovi čiji se metabolizam obavlja  u jetri.

U procesu oslobađanja organizma od hemijskih supstanci razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli izlučuju preko bubrega i  „detoksikacija“ – metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja u hepatocitima.

Uloga u stvaranju žuči (holeraza)

Žuč se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj.

Neorganski sastojci žuči su elektroliti (natrijum, kalijum, hlor, bikarbonati); od organskih jedinjenja tu su konjugovani bilirubin, žučne soli, fosfolipidi i holesterol.

Holesterol, koji je nerastvoriv u vodi, održava se u rastvorljivom stanu u žuči zahvaljujući žučnim solima koje imaju tzv. deterdžentsku ulogu.

Žuč se izluči u duodenum u količini od 1.000 ml za 24 časa.

Uloga u metabolizmu bilirubina. Najveći deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u retikuloendtelnom  sistemu slezine razgrađivanjem hema iz ostarelih eritrocita. To je splenička faza u metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%) nastaje u koštanoj srži i u jetrinom retikulo endotelnom  sistemu, kada se hemoglobin stvara iz porfirinskog prstena, a ne ugrađuje se u eritrocite. Bilirubin koji se stvara u koštanoj srži i jetri naziva se „šant bilirubinemije“.

Merenja aktivnosti jetre: važan skrining za otkrivanje bolesti jetre

• GGT (gamma-glutamyil transferase) GGT је trenutno najosetljiviji enzim i indikator za bolesti jetre
  • Visok nivo GGT je povezan sa masnom jetrom , insulinskom rezistencijom, DM tip 2, gojaznošću i drugim metaboličkim faktorima rizika.

• AST (aspartate aminotransferase) i ALT (alanine aminotransferase)
  • АLТ i АSТ su transaminaze smeštene u ćeliji jetre i koje ulaze u cirkulaciju kada  su  hepatociti oštećeni.
  • Povišeni enzimi jetre mogu  biti pokazatelj upale ili oštećenja hepatocita.
  • Povišen odnos АLТ / АSТ se javlja kod pacijenata sa nealkoholnom masnom jetrom  i sa visokim rizikom za nastanak fibroze.

Nealkoholna masna jetra (NAFLD):

Epidemiologija: prevalenca 20-30% odrasle populacije

No.1 uzrok bolesti jetre

Način života i način ishrane čine osnovni  uzrok oštećenja jetre

• NAFLD se definiše kao prekomerno nagomilavanje masti (> 5% u  hepatocitima )
• NAFLD pogađa око 20-30% odrasle populacije u svetu
• NAFLD  je povezana sa metaboličkim sindromom i kardiovaskularnim bolestima : 70% pacijenta sa masnom jetrom ima i metabolčki sindrom

Sedentarni rad

70% odrasle populacije u zapadnim zemljama ima sedentarni posao

Nezdrava ishrana

Velika povezanost  između steatoze i insulinske rezistencije

 Prekomerna težina

40% odrasle populacije ima povećanu telesnu  težinu ili gojaznost (WHO)