Najvećem riziku su podvrgnuti ljudi koji dugo stoje (kuvari, frizeri, prodavci, učitelji, hirurzi i dr.). Pošto je veličina pritiska u venama direktno proporcionalna visini, onda su i visoki ljudi više podložni hroničnoj venskoj insuficijenciji. Drugi važan uzrok koji dovodi do poremećaja u radu venskih zalistaka je povećanje intraabdominalnog pritiska. Ovo se najčešće dešava pri podizanju tereta i nošenju tesne odeće. Zabeležena je direktna veza između oboljenja vena i hormonskog balansa kod žena u toku trudnoće (90% slučaja varikoznih oboljenja se pojavljuje u ovom stanju), kao i kod žena koje koriste hormonalne kontraceptive. Utvrđeno je da dugotrajna upotreba hormonalnih kontraceptiva izaziva hroničnu vensku insuficijenciju u 30% slučajeva.
Kako nastaje hronična venska insuficijencija?
Uzroci i mehanizmi nastanka venskih oboljenja zasnivaju se na sklonosti stvaranja tromboze i progresivnom propadanju venskog sistema uzrokovanog neodgovarajućim radom srčanih zalistaka i/ili venskom opstrukcijom (zapušenjem), što dovodi do retrogradnog toka krvi i venskog refluksa sa progresivnim oštećenjem mikrocirkulacije.
Različiti faktori dovode do oslobađanja zapaljenskih činilaca u zidu vene, što je praćeno promenama u mikrocirkulaciji kože pa složenim mehanizmima (dermatoskleroza) nastaju progresivne trofičke promene praćene hiperpigmentacijama i venskim ulceracijama.
Simptomi hroničnog venskog zastoja su nespecifični (bol, otok, osećaj trnjenja, nadutosti, „mravinjanja“, „teške noge“, svrab, noćne klaudikacije itd).
Lečenje hronične venske insuficijencije
Medikamentozno lečenje hronične venske insuficijencije i venskih ulceracija podrazumeva primenu različitih flebotropskih agenasa (venotonici). Najveći značaj imaju rutin (rutozid), okserutini (hidroksietilrutozidi), trokserutin i monokserutin kao polusintetski derivati rutina, hesperidin i diosmin, trimetilhesperidinhalkon kao polusintetski derivat hesperidina, mikronizirana prečišćena frakcija flavonoida - MPFF (smesa koju čini 90% diosmina i 10% drugih flavonoida) i dr.
Iz perikarpa agruma (Citrus spp., Rutaceae), koji sadrži kompleks bioflavonoida, izoluje se hesperidin.
Za diosmin je pokazano da poboljšava venski tonus, povećava limfnu drenažu i smanjuje propustljivost kapilara, deluje protivzapaljenski, inhibira prostaglandin E2 i tromboksan A2, kao i aktivaciju, migraciju i adheziju leukocita. Diosmin dovodi do značajnog smanjenja nivoa endotelnih adhezionih molekula u plazmi i smanjuje aktivaciju neutrofila, čime ispoljava zaštitni efekat na mikrocirkulaciju.
Inhibicijom interakcije leukocita i endotelnih ćelija MPFF smanjuje oštećenja zida vena i venskih zalistaka, usporavajući tako progresiju bolesti. Za MPFF je u većem broju kliničkih studija pokazano da kod pacijenata koji imaju hroničnu vensku bolest značajno ublažava simptome vezane za sve stadijume i edem (otok).
Diosmin i hesperidin se primenjuju u terapiji hronične venske insuficijencije, teških, oteklih nogu, svraba i peckanja nogu, trnjenja i grčeva u nogama, hemoroida. Smanjuju osećaj bolnih i teških nogu, doprinose elastičnosti krvnih sudova. U terapiji hemoroida smanjuju otok i (inflamaciju) i obnavljaju normalnu funkciju venskog zida.