Bronhocea

Odrasli i starije osobe: dva puta dnevno, ujutru i uveče.

Sadržaj jedne kesice rastvoriti u čaši mlake ili tople vode (ne vruće).

suvi ekstrakt korena belog sleza; suvi ekstrakt kore vrbe - salicin ;Suvi ekstrakt slatkog korena (Glycyrrhiza glabra) ;vitamin C (Askorbinska kiselina); etarsko ulje pitome nane (Mentha piperita).

Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti.

Dodaci ishrani nisu zamena raznovrsnoj ishrani.

Pre upotrebe obavezno pročitati uputstvo.

Proizvod je namenjen odraslim osobama. Preporučuje se primena u toku 3 dana što je očekivani period prolaska simptoma prehlade. Ne preporučuje se primena duža od 4 nedelje. Proizvod se ne sme koristiti kod osoba koje su preosetljive na bilo koju komponentu proizvoda ili mentol, na salicilate ili druge NSAIL (istorija angioedema, bronhijalni spazam, hronična urtikarija kao odgovor na salicilate ili druge NSAIL); u toku trećeg trimestra trudnoće, kod pacijenata sa astmom, peptičkim ulkusom i kod manjka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze; ozbiljna disfunkcija jetre ili bubrega, poremećaji koagulacije krvi; kod kamena u žučnoj kesi i gastroezofagealnog refluksa.

Upotreba u toku prvog i drugog trimestra trudnoće i u toku laktacije se takođe ne preporučuje. Ne preporučuje se primena kod pacijenata sa hipertenzijom, bolestima bubrega, jetre ili kardiovaskularnim poremećajima ili hipokalemijom. U slučaju nekih poremećaja rada jetre ili bubrega, koagulacije, gastričnog ili duodenalnog ulkusa, kora vrbe se sme koristiti samo pod nadzorom lekara.

Ovaj proizvod sadrži biljne komponente koje mogu da stupe u interakciju sa nekim lekovima: salicilati ili drugi NSAIL, antikoagulansi (kumarini, varfarin), antihipertenzivi, kardiotonični glikozidi, antiaritmici, diuretici, stimulativni laksansi, kortikosteroidi, drugi proizvodi na bazi slatkog korena, kao i drugi lekovi koji mogu da pogoršaju disbalans elektrolita. Preporučuje se primena pola sata do sat vremena pre ili posle uzimanja nekog leka. Neželjeni efekti: raš, pruritus, urtikarija, astma, egzantem i gastrointestinalni simptomi, kao što su mučnina, povraćanje, abdominalni bol, dijareja, dispepsija, gorušica. Moguće su reakcije preosetljivosti na aktivnu supstancu, na salicilate ili druge NSAIL (npr. angioedem, bronhijalni spazam ili hronična urtikarija).

Inbiotech Ltd,. SA Triadsa Str., Sofija, Bugarska u saradnji sa Panacea, Bugarska

Vega d.o.o., Dr Bore Blagojevića 30 , 14.000 Valjevo. Republika Srbija,
www.vegadoo.rs
tel-fax: +381(0)14 220 251

Kontakt za stručne informacije: marija.vujosevic@vegadoo.rs

Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama.

Virusi, izazivači akutnih respiratornih infekcija, jesu rinovirusi, virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, koronavirusi, adenovirusi, i drugi.

Prehlada i grip spadaju u grupu kapljičnih infekcija koje se prenose kapljičnim putem. Tokom govora, kijanja, kašljanja zaražena ili obolela osoba izbacuje u svoju okolinu sitne kapljice koje sadrže uzročnike oboljenja. Te kapljice putem vazduha dospevaju do drugih osoba koje ih udisanjem unose u organizam, čime se bolest prenosi na zdrave osobe.

Određene populacije su podložnije prehladi ili gripu, uključujući: vrlo mlade, starije osobe i ljude sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Faktori koji mogu povećati rizik od zaraze uključuju:

Starost - odrasli stariji od 65 godina su takođe podložniji gripu i povezanim komplikacijama.

Deca mlađa od 6 godina su izloženija riziku od prehlade i gripa, posebno ako su u vrtiću ili školi.

Sezona

Sezonska aktivnost gripa se obično javlja između oktobra i maja (sezona gripa), iako su virusi gripa prisutni tokom cele godine.

Slično tome, većina ljudi oboli od prehlade zimi i u proleće, ali se može javiti bilo kada. Odrasli u proseku imaju dve do tri prehlade svake godine.

Oslabljeni imuni sistem

Virusi se lakše mogu infiltrirati u telo ako imate oslabljen imunološki sistem. Određene hronične bolesti, poput: raka, HIV-a i autoimunih bolesti povećavaju rizik od prehlade ili gripa.

Pušenje

Hronično pušenje čini vaš respiratorni sistem ranjivijim na viruse prehlade i gripa, kao i potencijalne komplikacije od njih.

Trudnoća

Žene u drugom ili trećem tromesečju su posebno su podložne komplikacijama gripa. Nismo tačno sigurni zašto, ali uvek je postojalo pitanje: „da li se imuni sistem menja tokom trudnoće“?

Najčešće kliničke manifestacije akutnih respiratornih infekcija jesu: akutni nazofaringitis, akutni sinuzitis, akutni faringitis, akutni laringitis i traheitis, akutni obstruktivni laringitis i epiglotitis, akutni laringotraheitis, akutni bronhitis, akutni bronhiolitis, pneumonije, i drugo.

Akutni nazofaringitis (akutni rinitis, odnosno akutno zapaljenje nosnog dela ždrela) po svojoj učestalosti zauzima prvo mesto među akutnim respiratornim infekcijama. Ovo oboljenje je u narodu poznato i po nazivu „prehlada“, „obična prehlada“, „nazeb“, „kijavica“, i slično.

Reč je o oboljenju sa tipičnom kliničkom slikom koju karakteriše kijavica, suzenje, iritacija i curenje iz nosa, glavobolja, drhtavica i slabost. Povišena temperatura (preko 38 stepeni C) se retko javlja kod dece starije od 3 godine, a kod odraslih još ređe. Tegobe traju od 2 do 7 dana. Oboljenje može biti praćeno laringitisom, traheitisom ili bronhitisom. Oboljenje se javlja češće u hladnijem periodu godine, a broj „prehlada“ tokom godine se kod najvećeg broja ljudi kreće od 1 do 6 , s tim da su najosetljivija deca uzrasta do 5 godina, nakon čega njihov broj opada.

SIMPTOMI	PREHLADA	GRIP
Povišena temperatura	Retko	Prisutna, 38-40C
Glavobolja	Retko	Izražena glavobolja
Bol po celom telu	Neznatno	Prisutna, često jaka bol
Umor, opšta slabost	Blago	Može trajati 2-3 nedelje
Zapušen nos	Prisutno	Ponekad
Kijanje	Prisutno	Retko
Kašalj	Umeren, suv	Često jak kašalj sa komplikacijama

 

Nova podvarijanta omikron soja kovida-19, nazvana “Eris“ registrovana je prošlog meseca u Srbiji.

Glavni simptom je temperatura koja upozorava da se nešto dešava u organizmu zatim upaljeno grlo, curenje iz nosa, zapušen nos, kijavica, suvi kašalj, glavobolja, vlažni kašalj, promukao glas, bolovi u mišićima, promenjen miris.

Ne postoji određeni test za dijagnozu prehlade. Zavise od simptoma. Ukoliko su ozbiljniji, mogu se zatražiti testovi ili rendgenske snimke da bi se isključile određene bolesti, kao što je strep u grlu ili upala pluća.

Da bi dijagnostikovali grip, lekari ponekad koriste brzi test dijagnostike gripa. Uzorci brisa iz nosa ili zadnjeg dela grla testiraju se na virusne antigene gripa. Rezultati ispitivanja su obično gotovi za manje od 30 minuta, ali nisu uvek tačni. Postoje i druga pouzdanija ispitivanja gripa koja se mogu izvoditi samo u bolnicama ili specijalizovanim laboratorijama.

Terapija za sve akutne respiratorne virusne infekcije podrazumeva takozvanu simptomatsku terapiju, odnosno terapiju koja će ublažiti prisutne simptome.

U prvom redu, reč je o lekovima protiv povišene telesne temperature i protiv bolova (antipiretici – analgetici), kao i o lekovima za ublažavanje kašlja odnosno za olakšavanje iskašljavanja. Od izuzetnog je značaja i obezbediti dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko – dijetetski režim ishrane, mirovanje, i slično.

Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti.

Nekritička upotreba antibiotika utiče na pojavu multiplorezistentnih sojeva bakterija, što predstavlja sve veći javno-zdravstveni problem širom sveta. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara.

Najznačajnije preventivne mere u cilju sprečavanja oboljevanja od akutnih respiratornih bolesti jesu u domenu održavanja mera lične higijene. Naime, uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se bilo direktnim kontaktom (kašljanje, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac, i slično), bilo indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe). Prevencija akutnih respiratornih infekcija podrazumeva u prvom redu redovno pranje ruku, pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju, higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa, i slično. Izbegavati odlaske u posete kod lica obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a takođe je bitno da se obolela lica što manje kreću među zdravim osobama odnosno savetuje se da ostanu u kući do ozdravljenja.

Najbolja preventivna mera, kada je reč o zaraznim bolestima, jeste vakcinacija.

Vakcina protiv gripa (influence) je svakako najpoznatija vakcina ona pruža odgovarajući stepen zaštite samo protiv virusa gripa, ali ne i protiv drugih vrsta virusa.

Kome se preporučuje imunizacija protiv gripa, u prvom redu licima sa nekom od hroničnih bolesti, odnosno svim starijima od 65 godina života.

Vakcinacijom protiv gripa stiče se imunitet nakon 2 – 3 nedelje, a postvakcinalni imunitet traje od 6 do 12 meseci.

Zbog ove činjenice, kao i zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija protiv gripa svake godine, a najbolje je da se obavi sa početkom dolaska hladnije sezone. Efikasnost vakcine zavisi od uzrasta obolelih (efikasnost sa starošću opada), ali je dokazano da se u slučaju oboljevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se smanjuje mogućnost dobijanja neke od komplikacija.

Bronhocea : dijetetski proizvod - dodatak ishrani, prašak za oralni rastvor namenjen pacijentima sa prehladom i gripom.sadrži : suvi ekstrakt korena belog sleza 1.000 mg ; suvi ekstrakt kore vrbe - salicin 150 mg;Suvi ekstrakt slatkog korena (Glycyrrhiza glabra) 100 mg;vitamin C (Askorbinska kiselina) 100 mg; etarsko ulje pitome nane (Mentha piperita) 5 mg.

SLADIĆ ILI SLATKI KOREN - (Glycyrrhiza glabra): sadrži saponine, uključujući glicirizin do 23%, glicirizinsku kiselinu i njene soli, glikozide likviritin, likviritigenin, likviritozid, izoflavonoide glabren, glabridin, glabrol, 3-hidroksiglabrol, glicirizoflavon, derivate kumestan glicerola, izoglicerola, likokumarina, hidroksikumarin hernijarin, umbeliferon, glikokumarin, likopiranokumarin, steroide i sterole, uključujući beta-sitosterol, sigmasterol, fumarnu, jabučnu, oksalnu, limunsku i sukcinsku organske kiseline, tragove eteričnog ulja bogatog anetolom i geraniolom, smole (gume) 3-4%, vitamin C, proteine, lipide do 4%, ugljene hidrate i polisaharide: glukozu, fruktozu, celulozu, pektinske supstance i skrob, pigmente.

Koren sladića koristi se kao sekretolitik i stimulans motoričke funkcije respiratornog trakta: kod akutnog i hroničnog bronhitisa,upale pluća, velikog kašlja, laringitisa, faringitisa, astme, tuberkuloze, kratkog daha.

Ekspektorantna svojstva sladića su posledica prisustva glicirizina i penušavih saponina, koji: stimulišu aktivnost trepljastog epitela u traheji i bronhijama, povećavaju sekretornu aktivnost sluzokože gornjih disajnih puteva, razređuju gust bronhijalni sekret, olakšavaju iskašljavanje.

Flavonoidi sladića smanjuju upalu pluća suzbijanjem infiltracije upalnih ćelija, oksidativnog stresa i ekspresije proinflamatornih medijatora u plućima.

Antiinflamatorno svojstvo sladića usled prisustva glicirizinske kiseline i likorina zasniva se na blokiranju ekspresije širokog spektrproinflamatornih medijatora i proinflamatornih citokina i zaustavljanju inflamatornih reakcija. Antiinflamatorna svojstva biološki aktivnih supstanci sladića su slična kortizonu. Gliderinin, sintetizovan na bazi glicirizina, superiorniji je u svojim antiinflamatornim svojstvima u odnosu na hidrokortizon i amidopirin.

Sprečava razmnožavanje virusa i njihovo širenje u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija kao što su prehladu i grip.

Sladić ili slatki koren (Glycyrrhiza glabra) ima antiinflamatorno, analgetsko, diuretičko, antivirusno, antibakterijsko, gastroprotektivno hepatoprotektivno, antidijabetičko, antiastmatsko, antitumorsko, imunomodulatorno, neuroprotektivno, kardioprotektivno delovanje.

 

BELI SLEZ - Althaea officinalis

Koren belog sleza se najčešće koristi zbog svog bogatog sastava: sadrži sluz, 30–35% pektine 10%, asparagin, skrob 35%, tanine, fenolne kiseline, betain, ugljene hidrate 10%, vitamin C. Sluz je glavni lekoviti činilac.

Koren belog sleza ima sledeće dejstvo na respiratorne organe: vlaži glasne žice, omekšava gustu naslagu na sluznici ždrela i grkljana, štiti nervne završetke sluzokože ždrela i dušnika od nadražujućih faktora.

Ova biljka ima antiinflamatorno, ekspektorantno i antitusivno delovanje. Blagotvornost belog sleza se pripisuje visokom sadržaju polisaharida, koji imaju tendenciju da povećavaju zapreminu i tankim slojem prekrivaju sluznicu i kožu. Ovaj sloj štiti sluznicu od uticaja štetnih faktora iz spoljne sredine.

BELA VRBA - (Salix alba)

Kora vrbe se koristi za ublažavanje bolova i smanjenje upale. Smatra se da je salicin, koji se nalazi u kore vrbe, odgovoran za ove efekte.

Studije takođe pokazuju da nekoliko drugih komponenti kore vrbe, uključujući biljne hemikalije zvane polifenoli i flavonoidi, imaju antioksidativna i antiseptična svojstva i jačaju imunitet

Ublažava akutni i hronični bol, uključujući bol u vratu i leđima, glavobolje i bolove u mišićima

Smanjuje zapaljenje kod artritisa

Može da smanji povišenu temperature

PITOMA NANA - (Mentha piperita L.)

Ima veoma složen hemijski sastav. U sastavu nane pronalazimo vitamine, minerale, kiseline, betakaroten, vlakna, tanine, flavonoide. Upravo zbog svojih lekovitih svojstva, list i mirisno eterično ulje nane predstavljaju važnu sirovinu za proizvodnju velikog broja lekova, profilaktičnih, higijenskih, dijetetskih, kozmetičkih, parfimerijskih i mnogih drugih preparata široke potrošnje u celom svetu.

Menta je sjajan izvor mangana, bakra i vitamina C.

Za lekovitost nane najodgovorniji su aktivni sastojci mentol, flavonoidi, pelini i tanini, koji podstiču produkciju žuči, ubrzavaju varenje i pojačavaju apetit.

Menta ima antioksidativna, antispazmodična, antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva.

Kao antispazmodik, čaj od nane može da oslobodi iritirajući osećaj u grlu koji tera na kašalj, čime se ublažavaju simptomi nadraženih respiratornih organa. Opušta mišiće grla i grudi, a uz ovaj čaj se mogu eliminisati svi aspekti prehlade i gripa. Zahvaljujući sadržaju mentola, nana pročišćava disajne puteve. Preporučuje se kod lečenja prehlada, gripa ili kod visoke temperature. Možete piti nekoliko šolja čaja na dan.

Menta u sebi sadrži mentol, koji je prirodni dekongestiv (sredstvo zaotčepljenje nosa), pružajući olakšanje sinusima od pritiska, koji se događa u stanjima prehlade i alergije.

Čaj od nane smatra se jednim od najboljih oružja protiv svih vrsta kašlja. On odlično deluje kao okrepljujuće i umirujuće sredstvo i stimulans, a velike zasluge ima i kao efikasni čistač sluzi i sekreta iz pluća. Sadržaj sirćetne i askorbinske kiseline u nani pomaže u razgradnji sluzi i doprinosi da se sluz izbaci iz pluća.

Od davnina je poznato da čaj od nane i mentol bombone idealno deluju kod iritacije grla, ublažavaju bolove i pomažu da se što pre oporavite. Topla tečnost od nane može da ublaži upalu grla koja je prirodan propratni efekat sezonskih simptoma prehlade.

Ovo je možda najmanje poznata korist čaja od mente, ali on može biti efikasan i kod osećanja povišene temperature i groznice. Mentol rashlađuje organizam i zato efektno snižava temperaturu tela, i iznutra, i spolja.

VITAMIN C - Askorbinska kiselina:

Vitamin je rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitivanijih i najviše opisanih vitamina. Učestvuje u brojnim biološkim procesima.

Važan je za sintezu kolagena i karnitina, za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima.

Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.

Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),

Stvaranje kolagena,

Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,

Sinteza neurotransmitera,

Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.

Jedinstven spoj prirode i efikasnosti

Doprinosi zdravlju:

• gornjeg respiratornog sistema
• usne duplje i grla
• pluća i bronhija
• imunog sistema
• jednostavna primena odrasli: dva puta dnevno, ujutru i uveče
• Ublažava disajne tegobe kod prehlade i gripa
• Ublažava i smiruje suvi nadražajni kašalj
• Oblaže sluzokožu usne duple i ždrala
• Smanjuje iritaciju grla
• Povećava imunitet

P: Šta je prehlada?

O: Prehlada je najčešća od svih virusnih infekcija. Veoma se brzo širi, uobičajeno traje oko nedelju dana ukoliko se ne iskomplikuje bakterijskom infekcijom.
Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji napadaju sluznicu nosa, sinusa, grla i bronhija.
Prehlada obično počinje postepeno, normalnom ili blago povišenom temperaturom, začepljenjem ili curenjem nosa, kijanjem. Mogu se javiti glavobolja, bolovi u grlu kao i kašalj koji su takođe simptomi ali blažeg intenziteta u odnosu na grip.

 

P: Šta je grip?

O: Grip izaziva virus influence. Poznata su tri tipa influence: tip A, tip B i tip C.
Sezonski grip nastaje naglo, praćen je visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, osećajem umora i iscrpljenosti i suvim, neprijatnim kašljem.

 

Dr Sladjana Pavlović specijalista opšte medicine

Kako prepoznati kada nas je napala samo prehlada, a kada imamo posla sa gripom?

Bolesti disajnog sistema kao što su prehlada i grip su najčešći uzrok poseta lekaru i brojnih izostanaka sa nastave ili posla. I prehlada i grip spadaju u virusne bolesti, i nazivamo ih viroza.

Šta je prehlada?

Od prehlade najčešće obolimo u jesenjim zimskim mesecima, od septembra do aprila. Uzrok može biti početak škole, a po hladnom vremenu češće i duže se zadržavamo u zatvorenim prostorijama, što povećava mogućnost prenosa virusa. Prehladu prouzrokuju virusi iz više različitih porodica virusa. Poznato je više od 100 različitih virusnih podtipova prehlade i zato od njih možemo oboleti veoma često.

Kako se javlja infekcija sa prehladom?

Većina virusa zbog kojih obolimo od prehlade nalazi se u sekretu iz nosa, a najviše se izlučuje od drugoga do četvrtog dana bolesti.

Kako se zarazimo?

– direktno, odnosno prenosom sekreta iz gornjih disajnih puteva obolele osobe na kožu i sluzokože. Infekcija je moguća putem kontakta sa predmetima na kojima se nalazi sekret iz gornjeg dela disajnog sistema;

– kapljično, odnosno većim česticama sekreta iz gornjega dela disajnog sistema koji dolaze u vazduh kijanjem ili kašljanjem, a zatim na kožu i sluzokože budućeg bolesnika.

Prehlada u naše telo najčešće ulazi kroz nos, ali može i kroz oči. U zadnjem delu nosa i krajnicima se virusi zatim razmnožavaju i vezuju za receptore na sluzokoži. Tako ulaze u ćelije i podstiču inflamatornu reakciju zbog koje se postepeno javljaju karakteristični simptomi prehlade: kijanje, kašalj, zapaljenje očiju i bolovi kod gutanja.

Koliko brzo se mogu javiti simptomi?

Simptomi se mogu pojaviti 10 sati posle infekcije?

Koji su simptomi prehlade?

Znaci i simptomi prehlade se razlikuju od bolesnika do bolesnika, a svi su blagi. Inkubacioni period za prehladu je kratak i većinom traje od 2 do 5 dana,

Javlja se sekret iz nosa, koji može biti gnojan, začepljenje nosa, kašalj, bolno grebanje i peckanje u ždrelu.

Koji drugi simptomi i znakovi mogu biti prisutni:

Visoka temperatura (obično kod male dece),opšte loše stanje tela, bolovi u mišićima, kijanje, promuklost, osećaj peckanja u očima,gubitak čula okusa, bolovi u ušima.

Kako lečiti prehladu?

Prehlada je blaga bolest koja posle 7 do 10 dana prolazi sama od sebe. Kašalj i opšte loše stanje mogu da traju i do tri nedelje. Lečenje prehlade je simptomatsko, što znači da lečimo, odnosno olakšavamo simptome.

Za lakše disanje mogu se uzeti dekongestivi, koji će očistiti sluzokožu nosa, a za ublažavanje bolova mogu se uzeti paracetamol i nesteroidni antireumatici.

Prehlada sama po sebi nije opasna, ali zbog nje možemo biti podložniji drugim bolestima ili se mogu pogoršati druga patološka stanja.

U približno 0,5% do 2% slučajeva prehlade bolest se komplikuje zbog druge bakterijske infekcije, npr. upale paranazalnih sinusa, srednjeg uha ili pneumonije, a moguće je i pogoršanje hronične bolesti pluća. Brojni virusi koji kod odraslih uzrokuju samo prehladu kod odojčadi i male dece mogu da izazovu bronhiolitis.

Kako razlikovati Prehladu ili grip?

Obe bolesti, i prehlada i grip, su virusne bolesti disajnog sistema, odnosno viroze, ali se ipak prilično razlikuju. I virus gripa se javlja naročito u zimskim mesecima, a zbog velike infektivnosti grip se javlja u obliku većih ili manjih epidemija, ponekad čak pandemija. Svi simptomi gripa izbijaju odjednom i obično traju jednu nedelju: visoka temperatura, suvi kašalj, bolovi u mišićima i glavobolja.

Za razliku od prehlade, gde se simptomi javljaju postepeno jedan za drugim, grip započinje iznenada.