DeColi

Preparat najbolje deluje ukoliko se sa primenom krene već pri pojavi prvih simptoma infekcije.

Pri svakoj primeni razmutiti preporučenu dozu preparata u čaši vode i popiti. Posle sat vremena početi sa uzimanjem što više tečnosti. Ovakvim načinom primene se omogućava da koncentrovani rastvor DeColi najpre dospe u urinarni trakt gde se vezuje za bakterije E. coli, nakon čega se bakterije vezane za D-manozu ispiraju sa puno tečnosti i eliminišu iz urinarnog trakta.

Odrasli i deca preko 12 godina: kesice

• kod akutnih urinarnih infekcija: 1 kesicu praha rastvoriti u čaši vode i piti na svakih 4 sata prva tri dana. Zatim, nastaviti 2 puta dnevno po 1 kesicu praha rastvorenu u čaši vode. Tokom primene preparata treba uzimati što više tečnosti između doza, do nestanka simptoma infekcije.
• kod preventivne primene: 1 kesicu praha rastvoriti u čaši vode i piti 2 puta dnevno, uz primenu što više tečnosti između doza. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

Deca od 3 do 12 godina:

• kod akutnih urinarnih infekcija: ½ kesice praha rastvoriti u čaši vode i piti na svakih 4 sata prva tri dana. Zatim nastaviti 2 puta dnevno po ½ kesice praha rastvorene u čaši vode. Tokom primene preparata treba uzimati što više tečnosti između doza, do nestanka simptoma infekcije.
• kod preventivne primene: ½ kesice praha rastvoriti u čaši vode i piti 2 puta dnevno, uz primenu što više tečnosti između doza. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

Odrasli i deca preko 12 godina: bočice

• kod akutnih urinarnih infekcija: ½ kafene kašike praha rastvoriti u čaši vode i piti na svakih 4 sata prva tri dana. Zatim, nastaviti 2 puta dnevno po ½ kafene kašike praha rastvorenu u čaši vode. Tokom primene preparata treba uzimati što više tečnosti između doza, do nestanka simptoma infekcije.
• kod preventivne primene: ½ kafene kašike praha rastvoriti u čaši vode i piti 2 puta dnevno, uz primenu što više tečnosti između doza. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

Deca od 3 do 12 godina:

• kod akutnih urinarnih infekcija: ¼ kafene kašike praha rastvoriti u čaši vode i piti na svakih 4 sata prva tri dana. Zatim nastaviti 2 puta dnevno po ¼ kafene kašike praha rastvorene u čaši vode. Tokom primene preparata treba uzimati što više tečnosti između doza, do nestanka simptoma infekcije.
• kod preventivne primene: ¼ kafene kašike praha rastvoriti u čaši vode i piti 2 puta dnevno, uz primenu što više tečnosti između doza. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

kesice: 2 (g) D-manoza; bočice: 60 (g) D-manoza

D-manoza ne izaziva poremećaj normalne fiziološke flore creva niti uzrokuje gljivične infekcije koje se često mogu javiti nakon primene antibiotika. Bakterije ne mogu razviti rezistenciju prema DeColi. Najveći broj pacijenata prilikom primene D-manoze nema neželjena dejstva, a ukoliko se jave, prolaznog su karaktera.

Ne preporučuje se deci mlađoj od 3 godine i osobama preosetljivim na sastav proizvoda. Dijabetičari mogu koristiti D-manozu uz redovnu kontrolu šećera u krvi. Preparat ne treba da koriste osobe sa hroničnim oboljenjem bubrega. Ukoliko se nakon dva dana uzimanja preparata ne oseti poboljšanje, pacijent treba obavezno da se obrati lekaru!

Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije:

Vega d.o.o., Dr Bore Blagojevića 30 , 14000 Valjevo. Republika Srbija,
email: office@vegadoo.rs
tel: +381(0)14 220 251

Kontakt za stručne informacije: marija.vujosevic@vegadoo.rs

Za Vega doo proizvodi:
Naučno-tehnološki park DCA laboratorije d.o.o.
Norvežanska 22,
16000 Leskovac

 

Bakterije u urinarni trakt najčešće dospevaju iz crevnog trakta. Kada se namnože u urinarnom traktu, počinju da stvaraju upalu.

 

 

 

Ostali: Chlamidia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae, Ureaplasma urealyticum, Herpes Simplex Virus, Candida species, Trichomonas vaginalis, Mycobacterium tuberculosis, Candida albicans.

Kod ljudi svih uzrasta i oba pola se može razviti UTI, mada su neke grupe u povećanom riziku za dobijanje: dijabetičari, nepokretni pacijenti, pacijenti sa otežanim pražnjenjem bešike (uvećana prostata, oslabljen detrusor-mišić bešike, sužen mokraćni kanal), urodjene anomalije urotrakta, skorašnja urinarna instrumentalizacija ili hirurgija, prisustvo stalnog katetera, kalkuloza urotrakta, imunokompromitovani pacijenti, loša lična higijena, zloupotreba antibiotika koja narušava prirodnu floru, promiskuitet.

Kod muškaraca su UTI ređe, u mlađim uzrastima uglavnom su izazvane seksualno prenosivim bakterijama, a u kasnijim godinama su vezane za neadekvatno pražnjenje bešike. U najvećem broju slučajeva zahvataju i prostatu, kada je potrebno da lečenje antibioticima traje duže.

Zašto su žene podložnije infekcijama urinarnog trakta?

Ženska uretra je kraća od muške. To bakterijama olakšava ulazak u bešiku. Otvor uretre kod žena je takođe bliži vagini i anusu, pa je tako omogućena lakša kontaminacija fekalnim bakterijama (poput Ešerihije koli).

Postoji povećan rizik od dobijanja urinarne infekcije u sledećim slučajevima:

Kod seksualno aktivnih žena,

Kod žena koje koriste dijafragmu ili spermicide kao vid kontracepcije;

Kod trudnica (hormoni trudnoće mogu promeniti odnos dobrih i loših bakterija u urinarnom traktu, što povećava verovatnoću za urinarne infekcije; mnoge trudnice imaju problema i sa potpunim pražnjenjem bešike, jer materica tokom trudnoće pritiska bešiku)

kod žena u menopauzi (gubitak hormona estrogena dovodi do toga da se vaginalno tkivo isuši, što olakšava razmnožavanje patogenih bakterija);

Kada osoba ima dijabetes (koji oslabljuje imuni sistem i prouzrokuje oštećenje nerva zbog čega je teško potpuno isprazniti bešiku);

Imati bilo kakvo medicinsko stanje, poput kamena u bubregu, koje može blokirati protok urina između bubrega i bešike;

Kod onih koji imaju ili su nedavno imali postavljen kateter

• Bol, peckanje i drugi problemi prilikom mokrenja;
• Nagon za čestim mokrenjem, ali ne izlazi puno urina;
• Pritisak u donjem delu stomaka;
• Urin koji ima neprijatan miris i/ili je zamućen;
• Krv u urinu (češće kod mlađih žena);
• Umor, drhtavica, zbunjenost, slabost (češće kod starijih žena);
• Povišena temperatura.

Ukoliko dobijete simptome koji podsećaju na urinarnu infekciju tokom noći, kao što su bol tokom mokrenja ili iznenadni, jak i učestali nagon na mokrenje nemojte na svoju ruku uzimati antibiotik.

Lekari najčešće mogu da postave dijagnozu cistitisa već prilikom razgovora sa pacijentom o simptomima. Naravno, potrebno je i potvrditi dijagnozu laboratorijskom analizom urina.

Makroskopski: urin je zamućen, neprijatnog mirisa a makrohematurija je prisutna u oko 30% slučajeva.

Pregled urina trakom se preporučuje kod postavljanja dijagnoze: ako su bilo nitriti ili leukocitna esteraza (skrining za piuriju) pozitivni, IUT je verovatna.

Mikroskopski pregled sedimenta je odgovarajući test. IUT je verovatna ako se nadju leukociti (više od 5 leukocita u vidnom polju centrifugovanog urina) i bakterije. Nalaz leukocita u urinu trakom ili mikroskopski ima osetljivost od 80-90% i specifičnost od 50% u otkrivanje IUT.

Urinokultura nije potrebna kod svake IUT.

Urinokultura ima osetljivost od 50% (ako je prag za pozitivnu kulturu >105 mikroorganizama); osetljivost se može povećati na više od 90% ako je prag >102 organizama. Urinokultura je obavezna kod ponavljanih IUT, kod posebnih populacija i kod sumnje na komplikovanu infekciju.

Pre svega bitno je pravilno uzeti materijal, nakon toalete genitalne regije u sterilnu bočicu daje se uzorak srednjeg mlaza urina i dostavlja u laboratoriju. Ukoliko je potreban duži transport neophodno je čuvanje u frižideru.

Prisustvo bakterija u urinu (bakteriurija) može, ali i ne mora značiti infekciju. Da bi se razgraničilo da li njihovo prisustvo označava infekciju ili je posledica kontaminacije, uveden je koncept signifikantne bakteriurije Na osnovu ovog koncepta podrazumeva se da postoji UTI ukoliko je broj bakterija u mililitru urina (cfu/ml, engl. colony-forming unit /ml) ⩾ 100. 000.

Lečenje zavisi od vrste uzročnika, ali i jačine simptoma i ozbiljnosti infekcije.

Ne zahteva svako prisustvo bakterija u urinu lečenje.

Mehanizam dejstva: D-manoza se vezuje za površinske receptore bakterije Escherichia coli i tako sprečava njihovo vezivanje za zid mokraćne bešike. Tako vezane bakterije uklanjaju se urinom.

DeColi : Eliminiše bakteriju ESCHERICHIA COLI IZ URINARNOG TRAKTA

Empirijska primena, brz početak dejstva, brzo otklanja simptome, bezbedan za primenu, primena u slučajevima rekurentnih infekcija – prevencija pojave novih infekcija, mogućnost kombinovanja sa antibioticima (sinergističko dejstvo).

Dužinu lečenja i vrstu antibiotika odredjuje nadležni lekar ili urolog. Ne postoji najbolji ili najjači antibiotik za urinarnu infekciju, lek se bira empirijski ili prema osetljivosti bakterije, a na osnovu antibiograma. Pacijentkinje u menopauzi kojima se u urinokulturi otkrije prisustvo bakterija, a nemaju nikakve tegobe, najverovatnije neće biti lečene antibioticima.

Kod pacijenata koji nakon lečenja dobiju ponovo infekciju preporučuje se ultrazvučni pregled urogenitalnog trakta (sa punom bešikom), kao sastavni deo pregleda, a odredjenoj grupi kod pojave komplikovanih infekcija su potrebna i dodatna ispitivanja-uretrocistoskopija, skener (CT) urografija.

Najveći broj žena sa akutnom nekomplikovanom infekcijom koja se manifestuje dizurijom i učestalim mokrenjem, odgovoriće povoljno na empirijsku terapiju kratkog trajanja, jer se radi o relativno suženom spektru bakterijskih izazivača sa očekivanom osetljivošću na antibiotike. Lečenje u trajanju od tri dana ima prednost u odnosu na jednokratno doziranje (manja incidenca relapsa) i u odnosu na terapiju od 7 dana (manje nuspojava i ušteda).

Posle primenjene terapije oko 90% žena gubi simptome.

Laboratorijska kontrola, ultrazvučni pregled, radiološka ispitivanja i cistoskopija se ne preporučuju ako bolesnik nema simptome posle empirijske terapije.

Ako bolesnik ima simptome i pored trodnevne terapije treba: uraditi urinokulturu ako su simptomi blagi, sačekati nalaz urinokulture pre propisivanja novog leka ako su simptomi izraženi, propisati novi antimikrobni lek dok se čeka nalaz urinokulture i antibiogram.

Dr Predrag Pavlić specijalista urologije

Da li postojanje urinarne infekcije (UI) kod muškaraca utiče na potenciju?

Može biti. Čak i kod blažih formi UI potencija može biti oslabljena. Pored realnih simptoma koje UI stvara u vidu bolova, tištanja i pečenja, UI predstavlja i psihološko opterećenje za muškarca što dodatno može da oteža seksualno funkcionisanje.

Da li su UI povezane sa seksualnim odnosom?

Mogu biti. Tokom seksualnog odnosa može doći do prodora bakterija u mokraćnu cev i dalje u bešiku. Pored toga, upotreba nekih kontraceptivnih sredstava kao što spermicidni gelovi ili dijafragma mogu da povećaju rizik nastanka UI kod žena. Uzrok urinarnih infekcija mogu biti i seksualno prenosive bolesti prouzrokovane Chlamydiom ili Herpes simplex virusom povećava rizik od nastanka UI.

Da li češće oboljevaju žene ili muškarci?

Da žene. Ženska mokraćna cev nekoliko puta kraća od muške i takođe šira, tako da bakterije brže i lakše stižu do bešike. Ipak, i muškarci mogu imati UI mada znatno ređe nego žene. Kod muškaraca, međutim UI može imati ozbiljniji tok pa je lećenje teže i dugotrajnije.

Kakav je odos urinarnih infekcija sa trudnoćom?

Trudne žene lakše dobijaju UI. Zbog hormonskih uticaja i drugih promena u organizmu žene tokom trudnoće, infekcija se brže i lakše širi na bubrege nego van trudnoće. Zbog toga je i različit pristup lečenju trudnica sa UI nego ostalih žena.

Koliko lečenje urinarnih infekcija traje?

Dužina lečenja varira od 1 do 10 dana. Kod zdravih žena traje kraće nego kod muškaraca. Ukoliko kod muškarca postoji hronični prostatitis onda se lečenje bitno razlikuje i sprovodi se na specifičan način. Lečenje se razlikuje u zavisnosti od lokacije UI gornjeg urinarnog trakta (bubrega i uretera) i infekcija donjeg urinarnog trakta (uretra i bešika).

Da li da prestanem da uzimam antibiotike ako nemam više nikakvih tegoba?

Nikako, tek kada vam lekar kaže. U protivnom, neke bakterije mogu preživeti, umnožiti se i izazvati ponovnu infekciju . Pored toga tako preživele bakterije mogu da dožive izmenu u svojoj građi tako da postanu otporne na antibiotike na koje su do tada bile osetljive. To će onda dalje lečenje učiniti još težim.

Dok imam urinarnu infekciju, da li da pijem manje ili više vode?

Uzimanjem veće količine vode se bakterije mehanički odstranjuju iz bešike što olakšava lečenje.