DeColi plus

Preparat najbolje deluje ukoliko se sa primenom krene već pri pojavi prvih simptoma infekcije. Sat vremena nakon uzimanja preparata, treba početi sa unosom što više tečnosti i nastaviti sve do nestanka simptoma infekcije. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

Odrasli i deca preko 12 godina: kesice

• kod akutnih urinarnih infekcija: 1 kesicu praha rastvoriti u čaši vode i piti na svakih 4 sata prva tri dana. Zatim, nastaviti 2 puta dnevno po 1 kesicu praha rastvorenu u čaši vode. Tokom primene preparata treba uzimati što više tečnosti između doza, do nestanka simptoma infekcije. kod preventivne primene: 1 kesicu praha rastvoriti u čaši vode i piti 2 puta dnevno, uz primenu što više tečnosti između doza. Preparat se može koristiti tokom više meseci.

Deca od 3 do 12 godina:

• kod akutnih urinarnih infekcija: ½ kesice praha rastvoriti u pola čaše vode i piti na svakih 6 sati prva tri dana. Zatim nastaviti 2 puta dnevno po ½ kesice. kod preventivne primene: ½ kesice praha rastvoriti u pola čaše vode i piti 2 puta dnevno.

D-manoza 2 (g); Suvi ekstrakt ploda brusnice (Vaccinium macrocarpon) standardizovan na 40% proantocijanidina (80 mg) ; Suvi ekstrakt cveta hibiskusa (Hibiscus sabdariffa) 10:1; (50 mg); aroma brusnice; zaslađivač – steviol glikozidi.

D-manoza ne izaziva poremećaj normalne fiziološke flore creva niti uzrokuje gljivične infekcije koje se često mogu javiti nakon primene antibiotika. Bakterije ne mogu razviti rezistenciju prema D-manozi.

Ne preporučuje se deci mlađoj od 3 godine i osobama preosetljivim na sastav proizvoda. Dijabetičari mogu koristiti D-manozu uz redovnu kontrolu šećera u krvi. Preparat ne treba da koriste osobe sa hroničnim oboljenjem bubrega. Ukoliko se nakon dva dana uzimanja preparata ne oseti poboljšanje, pacijent treba obavezno da se obrati lekaru!

Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije:

Vega d.o.o.
Dr Bore Blagojevića 30
14000 Valjevo
tel: +381(0)14 220 251
e-mail: office@vegadoo.rs
Kontakt za stručne informacije: marija.vujosevic@vegadoo.rs

Za Vega d.o.o. proizvodi:

Naučno-tehnološki park DCA laboratorije d.o.o.

Norvežanska 22

16000 Leskovac

Infekcije urinarnog trakta (IUT) označavaju prisustvo bakterija u urinarnom sistemu. Rekurentne infekcije urinarnog trakta su vrlo česte i predstavljaju 2 infekcije tokom 6 meseci, odnosno 3 ili više infekcija unutar 1 godine.

Simptomi UTIs se obično javljaju kada je nivo bakteriurie ≥105 CFU/ml urina.

Mnogo su češće kod žena (67% svih IUT) nego kod muškaraca ( učestalost se povećava kod žena starijih od 65 godina, kao i kod žena u trudnoći).

Prouzrokovači urinarnih infekcija:

Urinarne infekcije najčešće izazivaju bakterije koje su normalno prisutne u debelom crevu, (skoro u 90% slučajeva uzrok infekcije je Escherichia coli).

Pored Ešerihije koli, česti uzročnici uroinfekcija su: Proteus mirabilis, Klebsiella aerogenes, Pseudomonas, Enteroccocus, Staphylococcus saphrophyticus ...

Organe urinarnog i genitalnog sistema često napadaju i drugi mikroorganizmi: Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum, Trichomonas vaginalis, Neisseria gonorrhoeae, Mycobacterium tuberculosis, Candida albicans, Virusi (HPV-Humani papiloma virus, HSV-Herpes simplex virus, Citomegalovirus).

Kod ljudi svih uzrasta i oba pola se može razviti UTI, mada su neke grupe u povećanom riziku za dobijanje: dijabetičari, nepokretni pacijenti, pacijenti sa otežanim pražnjenjem bešike (uvećana prostata, oslabljen detrusor-mišić bešike, sužen mokraćni kanal), urodjene anomalije urotrakta, skorašnja urinarna instrumentalizacija ili hirurgija, prisustvo stalnog katetera, kalkuloza urotrakta, imunokompromitovani pacijenti, loša lična higijena, zloupotreba antibiotika koja narušava prirodnu floru, promiskuitet.

Kod muškaraca su UTI ređe, u mlađim uzrastima uglavnom su izazvane seksualno prenosivim bakterijama, a u kasnijim godinama su vezane za neadekvatno pražnjenje bešike. U najvećem broju slučajeva zahvataju i prostatu, kada je potrebno da lečenje antibioticima traje duže.

Zašto su žene podložnije infekcijama urinarnog trakta?

Ženska uretra je kraća od muške. To bakterijama olakšava ulazak u bešiku. Otvor uretre kod žena je takođe bliži vagini i anusu, pa je tako omogućena lakša kontaminacija fekalnim bakterijama (poput Ešerihije koli).

Postoji povećan rizik od dobijanja urinarne infekcije u sledećim slučajevima:

• Kod seksualno aktivnih žena,
• Kod žena koje koriste dijafragmu ili spermicide kao vid kontracepcije
• Kod trudnica (hormoni trudnoće mogu promeniti odnos dobrih i loših bakterija u urinarnom traktu, što povećava verovatnoću za urinarne infekcije; mnoge trudnice imaju problema i sa potpunim pražnjenjem bešike, jer materica tokom trudnoće pritiska bešiku)
• kod žena u menopauzi (gubitak hormona estrogena dovodi do toga da se vaginalno tkivo isuši, što olakšava razmnožavanje patogenih bakterija)
• Kada osoba ima dijabetes (koji oslabljuje imuni sistem i prouzrokuje oštećenje nerva zbog čega je teško potpuno isprazniti bešiku)
• Imati bilo kakvo medicinsko stanje, poput kamena u bubregu, koje može blokirati protok urina između bubrega i bešike
• Kod onih koji imaju ili su nedavno imali postavljen kateter.

• Bol, peckanje i drugi problemi prilikom mokrenja;
• Nagon za čestim mokrenjem, ali ne izlazi puno urina;
• Pritisak u donjem delu stomaka;
• Urin koji ima neprijatan miris i/ili je zamućen;
• Krv u urinu (češće kod mlađih žena);
• Umor, drhtavica, zbunjenost, slabost (češće kod starijih žena);
• Povišena temperatura.

Mehanizam nastanka urinarnih infekcija:

Važan preduslov razvoja IUT je vezivanje bakterija za sluzokožu zida mokraćne bešike, koja je obložena polisaharidnim molekulima (različiti manozilatni proteini).

Vezivanje za ove molekule se vrši preko fimbrija – proteinskih vlakana koji rastu iz bakterijskog ćelijskog zida.

Bakterije mogu da uspostave jaku vezu sa zidom mokraćne bešike ili sa molekulima raspoređenim po površini ćelija, npr. L-fukozom ili D-manozom.

Ukoliko je vezivanje za zid mokraćne bešike slabo, odnosno ako se bakterija vezuje npr. za molekul D-manoze, lako se uklanjaju pojačanom diurezom, odnosno povećanim unosom tečnosti.

Sprečavanje vezivanja bakterija za površinu ćelijskog zida, smanjuje rizik od razvoja simptomatskih UTIs jer sprečava kolonizaciju urinarnog trakta bakterijama i danas predstavlja jedan od načina za prevenciju i lečenje urinarnih infekcija.

Mehanizam delovanja:

Dostupni rezultati kliničkih ispitivanja su pokazali da se u prisustvu D-manoze Escherichia coli pre svega vezuje za molekule ovog šećera i stvara kompleks koji se izlučuje urinom.

D-manoza spada u monosaharide, proste šećere koji se vezuje za površinske receptore (tip I fimbrije) bakterije Escherichia coli i na taj način sprečava vezivanje bakterija za receptore na epitelu urinarnog trakta.

Neke studije su pokazale da se D-manoza apsorbuje vrlo brzo i već 30 minuta nakon unosa izlučuje urinom. Deo koji se apsorbuje, organizam dobro iskoristi. Predpostavlja se da se mali deo D-manoze prvo prevodi u D-glukozu, koja se zatim iskorišćava na uobičajeni način.

Veći deo apsorbovane manoze, koja ne može da se transformiše u glikogen i deponuje u organizmu, dospeva u bubrege, a nakon toga se urinarnim putevima izlučuje iz organizma.

Zahvaljujući tome, dugotrajna upotreba D-manoze ispitivana u nekoliko studija, u koncentracijama do 20%, se pokazala bezbednom i nije izazvala negativne efekte na metabolizam kod ljudi.

Važno je naglasiti da anti-adhezivni efekat manoze zavisi od konfiguracije molekula: samo D-izomer i α-anomer (α-D-mannose), mogu da se vežu i blokiraju adhezin FimH, koji se nalazi na vrhu fimbrija tipa I enteralnih bakterija i obezbeđuje kolonizaciju zida mokraćne bešike bakterijama.

Brusnica, Vaccinium macrocarpon

Proantocijadini iz brusnice se vezuju za rezistentne D-manozne adhezine (P fimbrije ) bakterije Escherichia coli i sprečavaju vezivanje bakterija za receptore na epitelu urinarnog trakta.

Brusnica je biljka poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime. Raste kao zeleni grm visok oko 25 centimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje. Daje plod gorko-kiselog ukusa.

Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.

Osnovni sastojci brusnice su kininska, jabučna i limunska kiselina, hidroksibenzoeva i hidroksicinamatne kiseline. Takođe je bogata proantocijanidinima, antocijanima, flavonolnim glikozidima (najviše kvercetinom i miricetinom), ursoličnom kiselinom i njenim derivatima, kao i fruktozom i drugim šećerima.

Proantocijadini imaju:

• antimikrobno
• antiinflamatorno delovanje, a navedene komponente brusnice su antioksidansi, koji štite ćelije organizma od oštećenja.

Eksperimenti in vivo pokazuju i antihipertenzivnu aktivnost, a kliničke studije su pokazale da je efikasna u prevenciji bakteriurije, infekcija urinarnog trakta, infekcije Helicobacter pylori, a koristi se i za ublažavanje simptoma urinarniih infekcija prilikom terapije radijacijom. Takođe snižava faktore rizika za oboljevanje od kamena u urinarnom traktu.

Zahvaljujući prisustvu bioflavonoida, sprečava i nastanak oboljenja desni, srca i krvnih sudova, ateroskleroze (suženja krvnih sudova), komplikacija dijabetesa.

Posebno se preporučuje osobama koje su izložene stresu ili imaju neko oboljenje srca i krvnih sudova.

Nema ograničenja u dužini primene.

Interakcije, kontraindikacije i toksični efekti nisu zabeleženi.

Primenjuje se isključivo oralno, a iako u Republici Srbiji ne postoji preporučeni dnevni unos, prema ESCOP monografijama, preporučena dnevna doza suvog ekstrakta brusnice iznosi 200-500 mg dnevno.

Hibiskus, Hibiscus sabdariffa

Neke novije studije su pokazale efikasnost ekstrakta hibiskusa u prevenciji UTI, kao antimikrobnog agensa za neke sojeve bakterija izolovane kod rekurentnih urinarnih infekcija.

Hibiskus snižava vrednosti mreže citokina, proizvodnju pro-inflamatornih produkata i put nuklearnog faktora-kB (NF-kB) kod inflamacije bubrega izazvane lipopolisaharidima.

• Eliminiše bakteriju Escherichia coli iz urinarnog trakta dvostrukim vezivanjem za dva receptora, D-manozni (tip I) i manozno rezistentni (tip P)
• Primenjuje se u stanjima akutne infekcije i u prevenciji novih urinarnih infekcija
• Brz početak dejstva;
• Potpuna blokada (sprečava vezivanje za urogenitalni trakt)
• Brzo otklanja simptome (eliminacija iz bubrega već nakon 30 minuta)
• Smanjuje inflamaciju urinarnog trakta
• Može se primeniti kod dece
• Može se primeniti kod pacijenata sa DM
• Komforno doziranje

Ukoliko dobijete simptome koji podsećaju na urinarnu infekciju tokom noći, kao što su bol tokom mokrenja ili iznenadni, jak i učestali nagon na mokrenje nemojte na svoju ruku uzimati antibiotik.

Lekari najčešće mogu da postave dijagnozu cistitisa već prilikom razgovora sa pacijentom o simptomima. Naravno, potrebno je i potvrditi dijagnozu laboratorijskom analizom urina.

Makroskopski: urin je zamućen, neprijatnog mirisa a makrohematurija je prisutna u oko 30% slučajeva.

Pregled urina trakom se preporučuje kod postavljanja dijagnoze: ako su bilo nitriti ili leukocitna esteraza (skrining za piuriju) pozitivni, IUT je verovatna.

Mikroskopski pregled sedimenta je odgovarajući test. IUT je verovatna ako se nadju leukociti (više od 5 leukocita u vidnom polju centrifugovanog urina) i bakterije. Nalaz leukocita u urinu trakom ili mikroskopski ima osetljivost od 80-90% i specifičnost od 50% u otkrivanje IUT.

Urinokultura nije potrebna kod svake IUT.

Urinokultura ima osetljivost od 50% (ako je prag za pozitivnu kulturu >105 mikroorganizama); osetljivost se može povećati na više od 90% ako je prag >102 organizama. Urinokultura je obavezna kod ponavljanih IUT, kod posebnih populacija i kod sumnje na komplikovanu infekciju.

Pre svega bitno je pravilno uzeti materijal, nakon toalete genitalne regije u sterilnu bočicu daje se uzorak srednjeg mlaza urina i dostavlja u laboratoriju. Ukoliko je potreban duži transport neophodno je čuvanje u frižideru.

Prisustvo bakterija u urinu (bakteriurija) može, ali i ne mora značiti infekciju.

Da bi se razgraničilo da li njihovo prisustvo označava infekciju ili je posledica kontaminacije, uveden je koncept signifikantne bakteriurije.

Na osnovu ovog koncepta podrazumeva se da postoji UTI ukoliko je broj bakterija u mililitru urina (cfu/ml, engl. colony-forming unit /ml) ⩾ 100. 000.

Lečenje zavisi od vrste uzročnika, ali i jačine simptoma i ozbiljnosti infekcije.

Ne zahteva svako prisustvo bakterija u urinu lečenje.

Dužinu lečenja i vrstu antibiotika odredjuje nadležni lekar ili urolog.

Ne postoji najbolji ili najjači antibiotik za urinarnu infekciju, lek se bira empirijski ili prema osetljivosti bakterije, a na osnovu antibiograma. Pacijentkinje u menopauzi kojima se u urinokulturi otkrije prisustvo bakterija, a nemaju nikakve tegobe, najverovatnije neće biti lečene antibioticima.

Kod pacijenata koji nakon lečenja dobiju ponovo infekciju preporučuje se ultrazvučni pregled urogenitalnog trakta (sa punom bešikom), kao sastavni deo pregleda, a odredjenoj grupi kod pojave komplikovanih infekcija su potrebna i dodatna ispitivanja-uretrocistoskopija, skener (CT) urografija.

Najveći broj žena sa akutnom nekomplikovanom infekcijom koja se manifestuje dizurijom i učestalim mokrenjem, odgovoriće povoljno na empirijsku terapiju kratkog trajanja, jer se radi o relativno suženom spektru bakterijskih izazivača sa očekivanom osetljivošću na antibiotike. Lečenje u trajanju od tri dana ima prednost u odnosu na jednokratno doziranje (manja incidenca relapsa) i u odnosu na terapiju od 7 dana (manje nuspojava i ušteda).

Posle primenjene terapije oko 90% žena gubi simptome.

Laboratorijska kontrola, ultrazvučni pregled, radiološka ispitivanja i cistoskopija se ne preporučuju ako bolesnik nema simptome posle empirijske terapije.

Ako bolesnik ima simptome i pored trodnevne terapije treba: uraditi urinokulturu ako su simptomi blagi, sačekati nalaz urinokulture pre propisivanja novog leka ako su simptomi izraženi, propisati novi antimikrobni lek dok se čeka nalaz urinokulture i antibiogram.