Ellova

2 kesice na dan, (1 kesica na 12 sati). Obavezno je konzumirati nekoliko sati od obroka. Sadržaj kesice staviti direktno u usta ili prethodno rastvoriti u vodi. Uzimati svakodnevno u periodu od najmanje 3 meseca.

Ellova može da se uzima do drugog tromesečja trudnoće.

Mio-inozitol 2 g; folna kiselina 200 μg.

Bionika Pharmaceuticals. Skupi 15; 1000 Skoplje; Republika Makedonija

Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije:

Vega d.o.o.
Dr Bore Blagojevića 30
14000 Valjevo
tel: +381(0)14 220 251
e-mail: office@vegadoo.rs
Kontakt za stručne informacije: marija.vujosevic@vegadoo.rs

Šta je Infertilitet?

Infertilitet se definiše kao izostanak trudnoće posle godinu dana aktivnog pokušaja, tj. seksualnih odnosa bez upotrebe kontraceptivnih metoda.

Šta je Sterilitet?

Sterilitet se tumači kao potpuna nemogućnost začeća i trudnoće.

Prema statistikama, koje variraju od zemlje do zemlje, procenat parova koji imaju problem neplodnosti je između 10 i 15 odsto.

Kod neplodnih parova uzrok neplodnosti je podjednako zastupljen i kod žena i kod muškaraca.

Uzroci neplodnosti mogu biti:

• muški faktor neplodnosti – 40%
• ženski faktor neplodnosti – 40%
• zajednički faktor neplodnosti – 10%
• nepoznat uzrok neplodnosti – 10%.

Hormonski uzrokovan infertilitet podrazumeva:

• Poremećaj ili izostanak ovulacije i menstruacije gde spada i sindrom policističnih jajnika.
• poremećaj ovulacije gde hormonski disbalans može ometati razvoj jajne ćelije
• smanjenje ovarijalne rezerve
• prekomerna gojaznost
• ekstremna mršavost
• poremećaj rada štitne žlezde
• povišene vrednosti prolaktina
• povišene vrednosti muških hormona
• preterana fizička aktivnost
• stres

Šta je ovulacija?

Ovulacija je deo normalnog menstrualnog ciklusa. Za vreme ovulacije dolazi do oslobađanja jajne ćelije iz jajnika prskanjem folikula i ovaj period se naziva fertilan period vašeg menstrualnog ciklusa tj. plodni dani.

Svaka žena se rodi sa određenim brojem polnih ćelija koje tokom svog reproduktivnog perioda, do ulaska u menopauzu, potroši. Na ulasku u pubertet, žena raspolaže sa oko 400.000 jajnih ćelija.

Tokom nastupajućih godina taj broj se smanjuje, a smanjuje se i njihova reakcija na hormone.

Kao posledica toga, jajne ćelije ne mogu uvek optimalno sazreti, pa dolazi sve češće do ciklusa bez ovulacije. Takođe, važnu ulogu ima i starenje jajnih ćelija zbog promena na hromozomima, te se time onemogućava oplodnja jajnih ćelija, smanjena je šansa da do trudnoće uopšte i dođe ili su česti spontani pobačaji.

Godine starosti su značajan faktor za reproduktivnu sposobnost prvenstveno žene, ali i muškarca, naročito posle 45 godine života. Incidenca infertiliteta kod žena između 35-44 godine života je duplo veća u odnosu na žene starosti između 30-35 godine.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) najčešći je endokrinološko-ginekološki poremećaj kod žena i pogađa 5 do 10 % žena reproduktivne dobi.

Neplodnost se javlja kod oko 74 % žena sa PCOSy, kao posledica hroničnog izostanka ovulacije (anovulacije) ili smanjenog broja ovulatornih ciklusa.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS), se javlja kod žena u periodu između puberteta i menopauze. Kažemo da je u pitanju sindrom, jer se pokazuje veći broj simptoma u isto vreme.

Klasična slika ovog sindroma se manifestuje kao niz “perlica” duž jajnika na ultrazvuku. Ove “perlice” se nazivaju još i preantralni folikuli. Ultrazvučnim vaginalnim pregledom se vidi da su jajnici povećanog volumena (10 cm³) sa folikulima raspoređenim ispod kapsule jajnika veličine do 10 mm i hiperplastičnom stromom. Za razliku od njih, antralni folikuli predstavljaju ranu fazu sazrevanja jajne ćelije. Kod žena sa PCOS, folikuli prestaju da se razvijaju u preantralnoj fazi.

Kao posledica žene imaju poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju usled:

• izostanka ovulacije - izostanak menstruacije (amenoreja) ili neredovne menstruacije (oligomenoreja)

 

Uočava se:

• Povišen nivo muških hormona što utiče na ovulaciju
• Gojaznost i prisustvo masnih naslaga naročito u predelu stomaka
• Predijabetes ili dijabetes
• Visoke vrednosti lipida u krvi (holesterol i trigliceridi)
• Visoke vrednosti Antimilerijalnog hormona AMH - iako ne predstavlja standardnu analizu koja se radi u cilju dijagnostike PCOS, naučno je dokazano da su visoke vrednosti ovog hormona karakteristične za policistične jajnike.

Zašto se javljaju policistični jajnici?

Medicina još uvek u potpunosti nije sigurna šta je to što izaziva sindrom policističnih jajnika, ali se smatra da dva faktora imaju značajnu ulogu, a to su:

• životne navike
• nasledni (genetski) faktori.

Dijagnoza policističnih jajnika

Danas najrasprostranjeniji kriterijum je takozvani Roterdamski kriterijum po kome pacijentkinje moraju imati najmanje dva od sledećih simptoma:

• Oligo ili amenoreju (izostanak ili neredovne menstruacije)
• Povišen nivo muških polnih hormona (ili po kliničkim znacima ili na osnovu laboratorijskih testova)

Klinički slika policističnih jajnika!

• pacijentkinje se najčešće žale na nepravilne menstrualne cikluse, i to najčešće izostanke ciklusa, preskakanje ciklusa ili potpuni gubitak menstruacije
• takođe može postojati poremećaj ciklusa sa obilnim krvarenjima i učestalim nepravilnim krvarenjima kao posledica izostanka ovulacije.
• pojačana maljavost
• gojaznost androgenog tipa (debljanje u predelu struka i gornjeg dela tela)
• pojava akni
• muški tip ćelavosti
• promene u pigmentaciji kože.

Praćenjem ovulacije se ne vidi rast dominantnog folikula, kao ni sekretorna transformacija endometrijuma (sluznice materice), a mogu se videti i hiperplazije (preteran rast) endometrijuma.

 

Promena HORMONSKOG PROFILA

• Povišen novo LH (luteinizirajućeg hormona),
• Povišen odgovor LH na GnRH (Gonadotropin-Releasing Hormone)
• Normalan ili snižen novo FSH (Folikulostimulirajući hormon) , odnos LH / FSH veći od 1,5
• Normalan ili povišen nivo testosterona
• Normalan ili povišen novo androstenediona (glavni muški polni hormon jajnika)
• Povišen ili normalan nivo DHEA–S (Dehydroepiandrosterone Sulphate)
• Snižen nivo SHBG (sex hormonon binding globulin)
• Povišen odnos estron/estradiol
• Povišen nivo insulina (pre ili u toku opterećenja šećerom).

Lečenje

Pristupi lečenju su različiti jer se razlikuju i simptomi kod pojedinih žena. Lečenje zavisi od simptoma, nalaza i želje pacijentkinje za potomstvom.

Glavne mere lečenja su: smanjenje tjelesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola, uzimanje lekova, hirurški zahvat.

U lečenju lekovima postoji velik izbor koji zavisi od simptomi: hormonske kontracepcijske tablete, analozi GnRH, hormona koji se oslobađa u mozgu (iz hipotalamusa) i deluje na izlučivanje hormona hipofize, lekovi za kontrolu povećane telesne mase, hormonsko lečenje, kortikosteroidi, lekovi koji potiskuju delovanje muških polnih hormona, lekovi koji pojačavaju osetljivost na insulin.

Hirurške mogućnosti lečenja sindroma policističnih jajnika su:

• odstranjenje dela jajnika
• odstranjenje celog jajnika
• elektrokauterizacija jajnika - postupak gde se elektrodom spaljuje tkivo jajnika

se nalazi u samoj osnovi žena koje pate od PCOSy.

Insulinska rezistencija se javlja kada telo ima poteškoća u izvođenju normalnih „aktivnosti“ insulina kao što je regulacija šećera u krvi. Visok nivo insulina može da pospeši stvaranje muških hormona.

Uzroci insulinske rezistencije

Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti poznat, ali se jako dobro zna koji faktori mogu da dovedu do razvoja ovog stanja.

Nasledna komponenta je jako značajna, te je rizik viši kod individua koje među bliskim srodnicima imaju one koji boluju od dijabetesa melitusa tpa 2, ili nekog drugog tipa šećerne bolesti, hipertenzije, metaboličkog sindroma.

Faktori koji često mogu da uslove nastanak insulinske rezistencije su:

• pregojaznost i gojaznost,
• dijeta sa visokim unosom ugljenih hidrata, posebno prostih šećera,
• sedentarni način života, odnosno nizak nivo upražnjavanja fizičke aktivnosti,
• unos visokih doza steroidnih hormona duži vremenski period,
• hronični stres,
• Kušingov sindorm,
• sindorm policističnih jajnika...

Simptomi i znaci koji mogu ukazati na postojenje insulinske rezistencije:

• gojaznost, indeks telesne mase ( BMI) veći od 25. Ovo nije najpouzdaniji i apsolutan pokazatelj poremećaja jer i mršave individue mogu razviti ovo stanje
• debljina fokusirana na i oko stomaka ( veliki stomak), masne naslage oko unutrašnjih organa ( visceralna gojaznost)
• stalna pospanost, posebno nakon obroka uz učestalo zevanje
• hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
• zaboravnost, depresija, bezvoljnost
• stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka
• nagli pad šećera
• teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, čak i ako je osoba na posebnom režimu ishrane, a
• ubrzano gojenje
• pojava izraslina na koži sličnih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu
• pojava tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona
• neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena

Kod PCOSy povišen insulin (kao i kod insulinske rezistencije) stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima i to onih koje okružuju jajne ćelije, što dovodi do povećane produkcije muških (testosteron) i ženkih (estrogen) hormona.

Zdravi jajnici stvaraju manje količine muških polnih hormona (androgena), ali ga pretvaraju u estrogen (ženski polni hormon). Kod IR pojačano stvaranje androgena premašuje kapacitet jajnika, te dolazi do nagomilavanja i viška androgena. A sve to dovodi do poremećaja ovulacije, masne kože, kose, pojačane maljavosti, pojave akni...

Često pacijentkinje osećaju i reaktivne hipoglikemije, odnosno nagli i iznenadni pad šećera, i tada neodložno moraju uzeti nešto slatko u kratkom roku.

Dijabetes (tip 2) kod bliskih rođaka ovih pacijentknja dosta je čest, posebno posle 50. godine.

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija najčešće ne izaziva vidljive simptome, naročito u ranim fazama, te je moguće imati ovaj poremećaj duži niz godina ukoliko se nivo šećera u krvi ne proverava.

Dijagnostički testovi koji se najčešće koriste u ove svrhe

A1c test, glikolizirani hemoglobinski test, koji meri prosečan nivo sećera u krvi u prethodna dva do tri meseca. Koristi se i u praćenju regulisanosti bolesti kod obolelih od dijabetesa. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaključke i njegove interpretacije iznosi lekar.

OGTT (test opterećenja šećerom) glavni je dijagnostički test koji pacijetkinje sa PCOSy moraju da urade. Rezultat ovog testa može ukazati na poremećaj regulacije šećera, tj. insulinsku rezistenciju. Izvodi se najčešće sa 75 grama šećera koje pacijetkinja uzme pre bilo kakvog obroka, zatim se vadi krv i meri glukoza na 0, 30, 60, 90 i 120 minuta, uz merenje insulina na 0, 60 i 120 minuta.

Potom se računanjem Homa indeksa određuje prisustvo insulinske rezistenecije.Sve ove promene u hormonskom statusu kod PCOSy, a pre svega povišen odnos LH/FSH dovodi do zastoja u sazrevanju folikula, povišene produkcije muških polnih hormona, obustavljanja rasta i sazrevanja folikula i izostanka ovulacije.

Insulinska rezistencija - lečenje

Lečenje insulinske rezistencije podrazumeva primenu lekova koji se koriste i u terapiji Diabetes Mellitus, a to su najčešće metformin koji olakšava preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišićnih i masnih ćelija, i sprečava oslobađanja glukoze iz jetre. Tiazolidindioni, koji utiču na povećanje osetljivosti na insulin, kao i lekovi koji smanjuju apsorpciju glukoze u crevima.

MYO-INOSITOL, KLJUČNA KOMPONENTA KOJA NEDOSTAJE KOD ŽENE SA PCOS-om

Tradicionalno korišćen u ajurvedskoj medicini za lečenje dijabetesa, mio-inozitol je prvi put identifikovan u listovima biljke zvane Bougainvillea spectabilis

Mio-inozitol je šećerni alkohol koji se nalazi u hrani, posebno u: voću (grejpfrut, dinja), povrću, semenkama (pasulj, bademi, orasi)

Žene sa PCOS-om imaju nedostatak mio-inozitola

MIO-INOZITOL je neophodan za signalni put za transdukciju insulina

MIO-INOZITOL je ključ za lečenje neplodnosti kod žena sa PCOS

 

MYO-INOSITOL I PUT SIGNALA INSULINSKE TRANSDUKCIJE

Insulin se vezuje za svoj specifični receptor i tako aktivira intracelularni odgovor fosforilacije

Supstrat insulinskih receptora (IRS) aktivira PI3K (Phosphatidyl-Inositol-triphospho Kinase) izveden iz mio-inozitola

PI3K aktivira PIP2 u PIP3 (Phosphatidyl-Inositol bi/tri Phosphate)

Aktivirani PIP3 aktiviše GLUTAMATE 4 (GLUT 4)

Glukoza se transportuje preko GLUT 4 u ćeliji

IRS se raspada, oslobađajući receptor da se vrati na prvobitnu lokaciju

 

MYO-INOSITOL

Deficit mio-inozitola

Nizak nivo derivata inozitola PI3K, PIP2, PIP3

Povećana insulinska rezistencija

Viši nivoi androgena

Infertilnost

 

Dodavanje MYO-INOSITOL-a je ključno za ponovno uspostavljanje transporta glukoze

MYO-INOSITOL podstiče metaboličke funkcije i poboljšava plodnost kod žena sa PCOS

MYO-INOZITOL obnavlja ovulaciju kod 70% žena sa PCOS Regidor PA, et al. Intern Journ of Endocrinol 2016

MYO-INOSITOL značajno povećava stopu trudnoće za 24% vs placebo, povećanjem broja visoko kvalitetnih oocita Artini PG, et al. Gynecol Endocrinol 2013;29(4):375-379

MYO-INOSITOL I BEZBEDNOST

• MYO-inozitol je opsežno proučavan, pokazujući samo blage gastrointestinalne nuspojave pri visokim dozama
• Nijedna interakcija nije dokumentovana Carlomagno G, et al. Eur Rev Med Pharmacol Sci 2011;15:931-936

Uloga folne kiseline

Folna kiselina spada u grupu B vitamina. Važan je sastojak organizma jer učestvuje u stvaranju eritrocita, služi za normalno funkcionisanje mozga, a značajna je i za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava umor, nesanicu i depresiju.

Folna kiselina ima veliki značaj kod žena za vreme trudnoće.

Folna kiselina, vitamin B12 i B6 važni su u prevenciji komplikacija trudnoće, kao što je rani pobačaj, prevremeni porođaj, odlubljivanje posteljice, defekti neuralne cevi i slično.

Mogućnost ovih posledica biće smanjenja za 80% ukoliko trudnica unosi dovoljno folne kiseline. Ono što je bitno je da deficit folne kiseline može da se dijagnostikuje u prvih par nedelja trudnoće.

Takođe, preporučljiva je upotreba folne kiseline kod osoba koje žele trudnoću, a pri tom su koristili oralne kontraceptive.

Tokom prvih 12 nedelja trudnoće folna kiselina je danas obavezna terapija.

Poznato je da nedostatak folne kiseline može dovesti do anemije. Iz ovog razloga ona se koristi za prevenciju. Njena primena našla se i kod lečenja ulceroznog kolitisa, bolesti jetre, alkoholizma i bolesti bubrega.

Zaštita srca i krvnih sudova takođe je jedna od uloga folne kiseline. Osobama u depresiji, takođe se prepisuje folna kiselina. Nizak nivo folne kiseline je povezan sa slabim odgovorom na atidepresive, pa je preporuka da se ona uzima paralelno sa terapijom protiv depresije.

PREPORUČENE DOZE FOLNE KISELINE

0-6 meseci: 65mcg

7-12 meseci: 80 mcg

1-3 godine: 150 mcg

4-8 godina: 200 mcg

9-13 godina: 300 mcg

14-18 godina: 400 mcg

preko 19 godina: 400 mcg

ELLOva, PRIRODNO REŠENJE ZA POBOLJŠANJE PLODNOSTI

• Povećava broj visokokvalitetnih oocita
• Smanjuje insulinsku rezistenciju
• Vraća normalnu ovulaciju
• Ne izaziva višestruku trudnoću
• Poboljšava stopu trudnoće

Dr Ivana Rakić – specijalista ginekologije i akušerstva

Kako se postavlja dijagnoza PCOS-a(sindroma policističnih ovarijuma)?

Dijagnoza sindroma policističnih ovarijuma se postavlja na osnovu kombinacija: kliničkih znakova (neredovni ciklusi, pojačana maljavost u delovima tela koja su vezana za povišen nivo muških polnih hormona ko što su nausnice, brada, dekolte, dojke, donji deo leđa, ispod pupka, nadlaktice I nadkolenice, pojačano mašćenje kože i kose i akne), laboratorijskih nalaza (povišenih nivo muških polnih hormona i izostanak ovulacije) ultrazvučnog nalaza policističnih jajnika.

Nije neophodno da postoje sva 3 kriterijuma da bi se postavila dijagnoza, dovoljno je da imamo kombinaciju bilo koja dva. Na primer ultrazvučni nalaz policističnih jajnika, neredovni ciklusi i akne ili izostanak ovulacija i pojačana maljavost.

Naravno mora se isključiti i mogućnost postojanja nekog drugog oboljenja koje daje slične kliničke i laboratorijske znakove kao što su npr. oboljenja nadbubrežnih žlezdi (kongenitalna adrenalna hiperplazija, Cushing-ov sindrom…).

Kakva je veza između PCOS-a i IR?

Insulinska rezistencija je glavni mehanizam zbog koga dolazi do razvoja sindroma policističnih jajnika. Povišen nivo insulina koji nastaje kao posledica insulinske rezistencije deluje na jajnike tako da blokira ovulaciju i dovodi do povećane sekrecije muških polnih hormona što vodi neredovnim ciklusima ali i estetskim problemima kako što su akne i pojačana maljavost.

Koji su kriterijumi da bi se za nekog reklo da ima IR?

Procena da li neko ima insulinsku rezistenciju ili ne se najčešće u kliničkoj praksi izvodi putem testa opterećenja glikozom (OGTT). Ukoliko neka žena ima početnu vrednost insulina veću od 10 mU/l ili skok nakon unosa glikoze veći od 100 mU/l možemo reći da ima insulinsku rezistenciju. Važno je napomenuti da kod mnogih žena sa sindromom policističnih jajnika vrednosti insulina su normalne tokom testa ali se uočava neadekvatna dinamika sekrecije (npr. najveća vrednosti bude u 60. ili 90. minutu umesto u 30. minutu) zato je neophodno OGTT uraditi pravilno (određivanje glikemija I insulina u 0, 30, 60, 90 i 120. minutu).

Kako PCOS i IR utiču na plodnost? Kako se boriti sa tim? Da li je tu glavni uzrok IR?

Sindrom policističnih ovarijuma je najčešći razlog izostanka željene trudnoće. Kod ovih žena, pored izostanka ovulacije je slabiji kvalitet jajne ćelije i endometrijuma. Na sreću danas se veoma uspešno ovaj problem rešava sa lekovima kao što su metformin, mio inozitol/d-chiro-inozitol, melatonin,.. prirodnim putem ili asistiranom reprodukcijom (inseminacija, vantelesna oplodnja).“

Koja je razlika između mikrocističnih i policističnih jajnika? Da li prvi nose rizik za nastanak PCOS-a?

Mikrocistični i policistični jajnici su isto, zvanično naziv mikrocistični ne postoji. Kada kažemo policistični to ne znači da postoje velike ciste na jajnicima, već su to folikuli koji se nisu razvili do kraja i pukli a čija je veličina obično 5-8 mm. Postoji drugi entitet a to su multifolikularni jajnici koji se javljaju u drugim stanjima.

Koje promene u stilu života treba obavezno uvesti ako je postavljena dijagnoza PCOS-a?

Pre svega je bitno održavati normalnu telesnu masu, preporučuje se adekvatna fizička aktivnost i nekonzumiranje ugljenih hidrata u kasnopopodnevnim/večernjim časovima.

Kako rešiti problem opadanja kose kod PCOS?

Opadanje kose kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika je posledica povišenog nivoa muških polnih hormona. Lečenjem policističnih jajnika smanjuje se i opadanje kose. U pojedinim situacijama neophodno je uvesti i terapiju antiandrogenima da bi se što pre i intenzivnije smanjio efekat muških polnih hormona na kožu i kosu.

Da li su akne jedan od prvih simptoma IR kod žena sa policističnim jajnicima?

Akne jesu jedan od čestih kliničkih znakova sindroma policističnih ovarijuma ali nisu ni sve akne posledica hormonskog disbalansa kao što i veliki broj žena sa sindromom policističnih ovarijuma nema akne. Kada su “hormonske” uglavnom se javljaju na licu u predelu brade i obraza.

Mio-inozitol se danas dosta koristi u tretmanu policističnih jajnika i infertiliteta. Kakva su Vaša iskustva sa ovom vrstom terapije?

Mio-inozitol je preparat koji je drastično promenio shvatanje i način lečenja infertiliteta nastalog kao posledica sindroma policističnih ovarijuma, i danas je neizostavni deo terapije u tom smislu. Moja lična iskustva, kao i iskustva opisana svuda u svetu, pokazuju da mio-inozitol uspešno sam ili u kombinaciji sa metforminom, melatoninom i D-chiro-inozitolom, uspostavlja ovulaciju I popravlja kvalitet jajnih ćelija i endometrijuma.