Venalek

Diosmin (mikronizovan) 450 mg, Hesperidin (mikronizovan) 50 mg

1 kapsula dnevno.

preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti! Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Proizvod nije namenjen osobama preosetljivim na sastojke, trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina. Primenu proizvoda mogu da prate glavobolja, slabost, gastrointestinalni poremećaji (dijareja, dispepsija, mučnina, povraćanje, abdominalni bol) ili kožne alergijske reakcije kod preosetljivih osoba (osip, svrab, koprivnjača)

Naučno-tehnološki park DCA laboratorije doo, Norvežanska 22, 16000 Leskovac, Republika Srbija.

Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije:

Vega d.o.o.
Dr Bore Blagojevića 30
14000 Valjevo
tel: +381(0)14 220 251
e-mail: office@vegadoo.rs
Kontakt za stručne informacije: marija.vujosevic@vegadoo.rs

Venska oboljenja spadaju u grupu najmasovnijih oboljenja savremenog čoveka. Javljaju se u svim podnevljima, u svim rasama i svim životnim dobima, a češća su kod žena.

Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, ostecenja venske cirkulacije su medu najcescim oboljenjima koja se javljaju kod savremenog coveka.

Smatra se da oko 15% celokupne odrasle populacije ima neki od oblika ispoljavanja hronicne venske insuficijencije (HVI).
Na osnovu razlicitih epidemioloskih studija procenjuje se da prevalencija ulceracija donjih ekstremiteta u odrasloj populaciji iznosi oko 2%.

Epidemioloske studije sprovedene u nasoj sredini relativno su malobrojne. Sivacki i saradnici su 1976. godine u grupi od 155 bolesnika sa razlicitim oblicima HVI nasli prisustvo venskih ulkusa u 4,5% slucajeva. Grahovac i saradnici su takode 1976. godine na istovetnoj grupi od 208 bolesnika ustanovili ulkuse u 8,77% slucajeva. Ispitivanjem sprovedenim na vise odabranih grupa stanovnistva u delu Vojvodine, Matic B. je 1986. godine utvrdio da cak 34,9% od ukupno 673 ispitanika ima neki od oblika oboljenja venske cirkulacije donjih ekstremiteta.

Kod 6,39% ispitanika zapazeni su odmakli stadijumi HVI. Procenat obolevanja bio je znatno veci medu ženskim ispitanicima.

Multifaktorska podloga uključuje kombinaciju različitih faktora, kao što su:

• naslednost i genetska predispozicija
• starije doba
• tromboza i posttrombotični sindrom
• prisustvo varikoznih vena
• ženski rod
• hormonalne promene
• hormonske kontraceptive
• višeplodne trudnoće - dva ili više porođaja
• gojaznost i prekomerna težina
• stil oblačenja - uska odeća, visoke potpetice
• pušenje
• loš način života uopšte i nepravilna ishrana
• zatvor, zatvor - nedostatak vlakana u ishrani
• povreda i oštećenja krvnih sudova
• šetanje gradskim pločnikom
• preopterećenje i statičko preopterećenje
• dugo sedenje i sedeći način života
• dugo stajanje
• nedostatak pokreta, odnosno neaktivnost
• automobili su zamenili hodanje
• liftovi, opet hodanje uz stepenice
• sedeći posao
• radite stojeći, bez promene položaja

Hronična venska insuficijencija ili hronična venska bolest predstavlja nesposobnost venskih zalistaka da se potpuno zatvore tako da krv ne može pravilno da protiče, te se povečava pritisak u venama. Odnosno, javlja se venska hipertenzija, koja uzrokuje nelagodu u donjim ekstremitetima, edem i promene na koži.

Iako se smatra, kao i proširene vene, problemom modernog doba, hronična venska insuficijencija bila je poznata još pre Nove ere.

Postflebitički (posttrombotski) sindrom, kako se još naziva, nastaje kao posledica učestalih i ponovljenih dubokih tromboza i phlebitisa (upala površinskih vena). Naime, ova stanja dovode do dugotrajne venske hipertenzije tako da se simptomi vremenom pogoršavaju.

U osnovi, hronična venska insuficijencija se deli na 2 načina.

Prema morfološkoj klasifikaciji može biti:

• insuficijencija površinskih vena donjih ekstremiteta
• insuficijencija komunikantnih vena
• obstrukcija i/ili insuficijencija dubokih vena

Patofiziološka klasifikacija deli hroničnu vensku bolest na:

• disfunkciju venskih zalistaka
• mehaničke (obstruktivne) prepreke u venskom protoku
• slabost mišićne, venske pumpe

Hronična venska insuficijencija se razvija kroz 3 faze.

Svaku od nje karakterišu određeni simptomi.

Najpre se javlja oticanje nogu, koje se pogoršava nakon dugog stajanja, a smanjuje se prilikom odmaranja nogu. Ove simptome prate osećaj težine u nogama i trnjenje. Zatim dolazi do svraba i promene na koži.

U narednoj fazi, uz prisutne tegobe, nastaju i bol u eskremitetima, grčevi, kao i atrofija kože, tj. promene u pigmentaciji kože.

Kasnije se javljaju varikozne vene i veliki otoci, te je obim ekstremiteta znatno povećan. Da bi se ubrzo formirali i venski ulkusi, koji teško zarastaju.

Istorija i klinička slika su važni za dijagnozu. Kod pacijenata postoji istorija subjektivnih poteškoća. Porodična istorija i pridružene bolesti su takođe važne.

Pacijent se žali na bol, koji može biti različite prirode, ili na povećani umor i osećaj težine u nogama.

Procenjuje se stanje donjih udova. Važno je utvrditi prisustvo vazodilatacije, otoka, proširenih vena ili, u poslednjoj fazi, ulceracije. Već se može pregrejati, ali i u aktivnoj fazi.

Među metodama snimanja, dupleks sonografija je važna u ispitivanju sudova donjih udova. Ovo je USG pregled koji procenjuje vaskularni sistem, plus mapiranje vena i krvotoka u boji.

A koristi se i invazivno merenje venskog pritiska. Ovo određuje prisustvo hronične venske insuficijencije.

Dalje, pomenuta CEAP klasifikacija koristi se u dijagnostici za ukupnu evaluaciju HVI. Ovo pomaže u određivanju naredne strategije lečenja.

Lečenje je dugotrajno i veoma zahtevno. I samo temeljna saradnja i poštovanje svih principa garantovaće bolji rezultat. Inače bolest napreduje.

• mere režima - ublažavanje venske hipertenzije
• ograničenje sedenja i stajanja u jednom položaju, neaktivnost
• dovoljan nivo fizičke aktivnosti, vežbanje
• podizanje donjih udova u podignut položaj
• smanjenje težine
• pogodna dijeta
• dovoljan unos tečnosti
• pogodan posao
• celokupno prilagođavanje načina života
• prilagođavanje stolice, dovoljno vlakana
• kompresijski tretman - pomažu povratku krvi iz donjih udova
• elastični zavoji, čarape
• zavoji punog obima, uključujući petu
• farmakološka terapija - pomaže tonusu vena, venama uopšte
• venofarmaka
• flavonoidi
• saponini
• piknogekoli
• derivati ergotina i drugi
• ako nastaju komplikacije poput tromboze antikoagulantna terapija

Druga strana je hirurška metoda.

Smanjenje venske hipertenzije i sprečavanje progresije.

Primena bioflavonoida u lečenju HVI

Bioflavonoidi izolovani iz perikarpa nezrelog ploda gorke narandže povoljno utiču na venski tonus i otpornost kapilara, doprinose elastičnosti krvnih sudova i smanjuju osećaj bolnih i teških nogu.

Smatra se da pomažu i u terapiji hemoroida smanjenjem otoka (inflamacije) i obnavljanjem normalne funkcije venskog zida.

Flavonoidi (benzo-y-pironi) i njihovi polusintetski derivati predstavijaju značajnu grupu venoaktivnih supstanci.

Označavaju se još i kao bioflavonoidi ili vitamin P. Prema anatomsko-terapijsko hemijskoj klasifikaciji (ATC), bioflavonoidi spadaju u grupu (vazoprotektivi), podgrupa (sredstva za stabilizaciju kapilara).

Kako deluju bioflavonoidi?

Najveći značaj imaju hesperidin i diosmin kao polusintetski derivat hesperidina, mikronizirana prečišcena frakcija flavonoida - MPFF (smesa koju čini 90% diosmina i 10% drugih flavonoida), rutin (rutozid), okserutini (hidroksietilrutozidi), trokserutin i monokserutin kao polusintetski derivati rutina, trimetilhesperidinhalkon i dr.

Iz perikarpa agruma (Citrus spp., Rutaceae), koji sadrži kompleks bioflavonoida, izoluje se hesperidin.

Za diosmin je pokazano da poboljšava venski tonus, povećava limfnu drenažu i smanjuje permeabilnost kapilara, deluje antiinflamatorno, inhibira prostaglandin E2 i tromboksan A2, kao i aktivaciju, migraciju i adheziju leukocita.

Diosmin dovodi do značajnog smanjenja nivoa endotelnih adhezionih molekula u plazmi i smanjuje aktivaciju neutrofila, čime ispoljava zaštitni efekat na mikrocirkulaciju.

Bioflavonoidi inhibicijom interakcije leukocita i endotelnih ćelija MPFF (mikronizovana prećišćena frakcija flavonoida) smanjuju oštećenja zida vena i venskih zalistaka, usporavajući tako progresiju bolesti.

Za MPFF je u većem broju kliničkih studija pokazano da kod pacijenata koji imaju HVB značajno ublažava simptome vezane za sve stadijume i edem.

Venalek

Doprinosi elastičnosti krvnih sudova

Smanjuje osećaj bolnih i otečenih nogu

Povoljno utiče na venski tonus i otpornost kapilara

Pomaže u terapiji hemoroida smanjenjem otoka i obnavljanjem normalne funkcije venskog zida