Smatra se da danas više od 10% svetske  populacije boluje od osteoporoze.

Metaboličko oboljenje kostiju koje karakterišu dva različita procesa:  niska koštana masa (demineralizacija) i strukturni poremećaji koštanog tkiva  (uništenje mikroarhitektonike kosti-koštanih gredica).

Ovi procesi zajednički dovode do povećane fragilnosti kostiju i pojave fraktura pri maloj traumi, što  je i najveći značaj ove bolesti.

Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije ako je koštana gustina izmerena na aparatu, koji se naziva osteodenzitometar, manja za 2,5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu koštanu gustinu mladih osoba radi se o osteoporozi. Pri tome treba napomenuti da jedna standardna devijacija predstavlja deseti deo ukupne koštane mase manje.

Najvažniji faktori rizika za nastanak i procenu osteoporoze su:

• Genetski faktori
• Pozna životna dob
• Kasna menarha i rana menopauza
• Premenopauzalna amenoreja duža od 6 meseci
• Dugotrajna terapija glikokortikoidima (preko 3 meseca)
• Fizička neaktivnost
• Neadekvatna ishrana
• Niska telesna masa ili nefiziološko mršavljenje
• Hronične bolesti i stanja malapsorpcije
• Smanjenje telesne visine za 5 ili više cm kao znak kompresivnih fraktura kičmenih pršljenova
• Postojanje prethodnih fraktura na malu traumu

Smanjenje BMD (mineralne gustine kostiju)  za 1 SD, odnosno za 10-12% koštane mase godišnje, povećava rizik od frakture za 2-2.5 puta.

PRIMARNA OSTEOPOROZA

POSTMENOPAUZALNA: prestanak sekrecije estrogena (povećana aktivnost osteoklasta-kost je krta, tanka trabekularna kost, životna starost 55-75go,  učestalost kod žena u odnosu na muškarce je  6:1

SENILNA: tanka trabekularna i kortikalna kost, životna starost  70-85 god, fiziološka manifestacija starenja,najčešći uzrok preloma kuka

SEKUNDARNA OSTEOPOROZA: endokrine bolesti – Cushingov sindrom, hiperparatireoidizam, hipertireoza, hipogonadizam i amenoreja (bilo kog uzroka), diabetes mellitus (insulin zavisni); hronična zapaljenska oboljenja – reumatoidni arttritis , ankilozirajući spondylitis; hematološka oboljenja – multipli mijelom, limfoproliferativne bolesti; upotreba određenih lekova – glikokortikoidi, heparin, antikonvulzivni, lekovi, metotreksat, hemoterapija; dugotrajna imobilizacija; Idiopatska hiperkalciurija; hronične bolesti creva i gastrektomija; alkohol, nikotinizam.

Danas je najšire prihvaćena dijagnoza na osnovu merenja mineralne gustine kostiju, odnosno odstupanja merenih vrednosti od normalnih, izraženo u standardnim devijacijama (SD).

U ove svrhe koriste se dva parametra: T score i Z score.

T score predstavlja odstupanje izmerene vrednosti od maksimalne koštane mase mladih osoba, izraženo u SD.

Z score predstavlja odstupanje od prosečne koštane mase osoba iste životne dobi, izraženo u SD.

Na osnovu odredjivanja T scora  možemo razlikovati:

• Normalan nalaz: T score do -1 SD
• Osteopenija: T score  od -1 do-2.5 SD
• Osteoporoza: T score preko  -2.5 SD
• Teška osteoporoza: T score preko -2.5 SD uz postojanje preloma

Kvantitativna rendgenska denzitometrija daje precizne procene  mineralne gustine kosti.Koriste se fotoni emitovani iz rendgenske cevi ili radioaktivnog izvora, pri čemu se meri stepen atenuacije fotona u tkivu.

Najrasprostranjenija je DEXA ili dual X –ray absorpciometrija, koja omogućuje precizna merenja na klinički važnim mestima uz minimalnu dozu zračenja. Ovo je takodje i metod izbora za praćenje efekta terapije.

Danas se DEXA smatra zlatnim standardom za dijagnozu osteoporoze i praćenje efekta lečenja.

Ciljevi terapije:

1. Umanjiti  ili ukloniti  dejstvo štetnih faktora
2. Usporiti procese resorpcije kosti
3. Stimulisanje  procesa izgradnje i mineralizacije, što podrazumeva delovanje na više nivoa:

• Lečenje primarne  bolesti
• Uklanjanje štetnih navika
• Adekvatna ishrana
• Program fizičke aktivnosti
• Primenu lekova

Fitati

Za optimalno formiranje koštanog tkiva i dobro zdravlje kostiju potrebni su proteini, kalcijum, fosfor, magnezijum i vitamin D. U poslednjih nekoliko decenija utvrđena je važnost inozitol heksafosfata (InsP6; IP6; mio-inozitol, fitinska kiselina; fitati) za održavanje dobrog koštanog zdravlja i smanjenja rizika od osteoporoze. IP6 je sekundarni glasnik prisutan u svim telesnim ćelijama humanog organizma, a bitna fiziološka uloga mu je kontrola biomineralizacije koštanog tkiva.

IP6 doprinosi stabilizaciji već formiranih kristala ne dozvoljavajući njihovo rastvaranje što ishoduje unapređenjem koštanog zdravlja i smanjenjem rizika od gubitka koštane mase i nastajanja koštanih preloma.

IP6 ne dozvoljava mineralizaciju osteoblasta (ćelija koje stvaraju koštano tkivo) vezivanjem već stvorenih kristala i povećava gensku ekspresiju za inhibitor kristalizacije osteoblasta, protein osteopontin, a da pri tome ne oštećuje sposobnost osteoblasta da stvara kolageni matriks kosti, ekspresiju alkalne fosfataze ili diferencijaciju za stvaranje specifičnih proteina. Dosadašnja istraživanja su ukazala da IP6 inhibiše gensku ekspresiju za stvaranje osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kost).

Myo-inozitol unapređuje koštano zdravlje i štiti od gubitka koštane mase. Suplementacija kalcijumom nije pokazala značajnije povećanje koštane gustine niti klinički značajno smanjila rizik od preloma kosti.

Vitamin D je esencijalan za koštano zdravlje jer je odgovoran za gensku ekspresiju za kalcijum vezujući protein (Ca-binding protein; CBP) u intestinalnim ćelijama, a u koštanom tkivu vitamin D pospešuje sazrevanje prekrusora osteoklasta koji oslobađuju kalcijum i fosfor iz koštanog tkiva dok u bubrežnom tkivu vitamin D zajedno sa paratiroidnim hormonom utiče na reapsorpciju kalcijuma u bubrezima.