Herbelico

Proizvod se primenjuje oralno.
Kapsulu treba popiti sa dovoljnom količinom vode.
Od 1. do 15. dana: 4 kapsule dnevno, dve ujutru i dve uveče na prazan stomak najmanje pola sata pre obroka. od 16. do 45. dana: 2 kapsule dnevno, jedna ujutru i jedna uveče na prazan stomak najmanje pola sata pre obroka.

Maksimalna dnevna doza je 4 kapsule.

Dnevna doza u kojoj se smeša etarskih ulja origana, čubra i timijana primenjuje, niža je od doze u kojima se ova ulja, svako za sebe, uobičajeno primenjuje oralnim putem, u svojim terapijskim područijima. Aktivni sastojci proizvoda ostvaruju sinergizam dejstva pa se može očekivati povoljan efekat primene kod osoba sa potvrdjenom infekcijom H. Pylori.

Smeša etarskih ulja origana, čubra i timijana 65μl (60mg); želatin (kapsula) suncokretovo ulje.

Dijetetski proizvod nije zamena za uravnoteženu ishranu.

Maksimalna dnevna doza se ne sme prekoračiti.

Proizvod je namenjen odraslim osoboma, ne primenjuje se u trudnoći i laktaciji kao ni osobama preosetljivim na neki od sastojaka proizvoda.

Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije: HERBELIXA d.o.o.; Narodnih heroja 27/III/9 11.000 Beograd; Republika Srbija;
info@herbelixa.com

Vega d.o.o.
Dr Bore Blagojevića 30
14000 Valjevo
tel: +381(0)14 220251
e-mail: office@vegadoo.rs
Za informacije o snabdevenosti apoteka širom Srbije preparatom HerbELICO® kao i za sve ostale informacije možete se obratiti na email menadžeru prodaje HerbELICO® dr Mariji Vujošević marija.vujosevic@vegadoo.rs

Koliko ljudi na svetu boluje od bolesti izazvane Heliko bakterijom?

Procenjeno je da je oko 50% svetske populacije zaraženo sa Helicobacter pylori bakterijom. Kod većine pacijenata Hp infekcija je asimptomatska i karakteriše je hronični superficijalni gastritis.

Samo kod nekih pacijenata infekcija će dovesti do nastanka ulkusne bolesti želuca ili duodenuma (približno 25% pacijenata), dok se adenokarcinom i limfom želuca retko dijagnostikuje, kod 1% svih pacijenata sa Hp infekcijom.

Mastriht VI konsenzus postulira da je Hp patogena bakterija, a da je Hp gastritis infektivna bolest.

Šta je Helikobacter pylori infekcija?

Helicobacter pylori infekcija ( HP ) je hronična infekcija želudačne sluznice koja za posledicu može imati različita oboljenja želuca i duodenuma.

Glavni rezervoar HP a je čovek.

Putevi prenošenja su:

• direktan kontakt od osobe do osobe fekalnim putem
• oralno oralni ili gastrooralni put
• konzumacija kontaminirane vode i hrane povećava rizik od infekcije HP.

Većina zaraženih HP-om ne razvija značajne kliničke komplikacije, ali endoskopijom su utvrđeni znaci asimptomatskog hroničnog gastritisa.

Šta je Heliko bakterija (Helicobacter pylori)?

Heliko bakterija je Gram-negativna bakterija spiralnog oblika (reč „helico” u nazivu bakterije, označava spiralni oblik – spiralu).

Heliko bakterija živi u želucu (odatle reč „pylori” u nazivu bakterije, što znači želudac u svom donjem delu ). Helicobacter pylori, poznata kao Heliko bakterija, je jedinstvena po tome što joj ekstremno kiseli uslovi koji vladaju u ljudskom želucu ne smetaju. Veoma dugo se smatralo da nijedna bakterija ne može da preživi u ovako ekstremnim uslovima. Otkriće Helicobacter pylori 1984. godine je promenilo to uverenje.

Kako je otkrivena bakterija Helicobacter pylori?

Dr Barry Marshall, istraživač sa Univerziteta Zapadne Australije (University of Western Australia) je 1984. godine potvrdio da su tegobe kao što su bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita, mučnina i loš zadah, posledica prisustva heliko bakterije u želucu. Ovo je uradio na vrlo jedinstven način – eksperimentom na samom sebi.

Naime, kada su Dr Barry Marshall i njegov kolega sa istog Univerziteta, Dr Robin Warren, 1982. objavili naučnoj zajednici da heliko bakterija inficira želudac i dovodi do gastritisa i čira na želucu niko im nije verovao.

Čvrsto ubeđen u svoje otkriće i vođen željom da dokaže drugima kako nisu u pravu, 1984. godine Dr Barry Marshall je eksperimentisao na sebi. Prvo je analizirao na prisustvo bakterije Helicobacter pylori. Kada je dobio potvrdu da nema heliko bakteriju on je popio rastvor sa živim heliko bakterijama. Nakon pet dana počeo je da oseća klasične simptome Helicobacter pylori infekcije želuca. Stomak je počeo da mu se nadima, da ne vari hranu dobro, smanjio mu se apetit i imao je loš zadah i mučnine sa povraćanjem. Odmah se podvrgnuo analizi koja je potvrdila da je inficiran Helicobacter pylori bakterijom. Nakon toga podvrgnuo se antibiotskoj terapiji i simptomi kao i infekcija su nestali. Naučni rad sa ovim rezultatima je objavljen i u njemu se Dr Barry Marshall navodi samo kao „muški dobrovoljac“.

Nobelova nagrada za otkriće heliko bakterije

2005. godine 11 godina kasnije, nakon opsežnih istraživanja na temu Helicobacter pylori infekcije Dr Barry Marshall i Dr Robin Warren su dobili Nobelovu nagradu iz Fiziologije za otkriće da Helicobacter pylori bakterija izaziva gastritis i čir na želucu.

Tako su ove dve bolesti preko noći postale infektivne bolesti, a prestale da budu hronične bolesti. Tog trenutka postala je veoma poznata priča o tome da je Dr Barry Marshall eksperimentisao sam sa sobom.

On je jednom prilikom izjavio – „Da sam znao da će ta priča biti toliko popularna uslikao bih se dok sam pio rastvor sa Helicobacter pylori bakterijom”.

Šta doprinosi širenju heliko bakterije?

Infekcija Helicobacter pylori bakterijom prisutna je u svim regionima sveta.

Znatno veći broj zaraženih se nalazi u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama. Smatra se da se ova bakterija brže prenosi sa čoveka na čoveka u okruženjima gde je higijena smanjena i gde nema čiste vode, što je upravo situacija u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Infekcija heliko bakterijom se uglavnom prenosi oralno, unese se u usta uglavnom prljavim rukama, jedenjem iste hrane ili istim priborom za jelo zaražene osobe.

Smatra se da se većina ljudi inficira još u detinstvu oralnim načinom prenošenja i to uglavnom od majke.

Kako heliko bakterija opstaje u kiseloj sredini u želucu?

U želucu vlada izrazito kisela sredina i zid želuca se štiti debelim slojem sluzi koja ga pokriva.

Heliko bakterija se usađuje u sluzavi sloj. Kad se „ugnjezdi” u zid želuca počinje da se bori sa kiselom sredinom koja u njemu vlada specifičnim mehanizmima.

Helikobakterija poseduje enzim ureazu koja pretvara jedinjenje ureu u amonijak.

Amonijak je bazno jedinjenje koje u reakciji sa želudačnom kiselinom dovodi do reakcije neutralizacije. Tako se kisela sredina u želucu pretvara u neutralnu, što Helicobacter pylori bakteriji veoma prija.

Tako ona uspeva da živi i razmnožava se u želucu i vremenom počinje da dovodi do već poznatih simptoma infekcije.

Kako heliko bakterija dovodi do bolesti?

Ćelije imunog sistema ne mogu da dospeju do helikobakterije pošto se ona krije u sluzavom delu zida želuca. Imuni sistem prepoznaje da se u želucu nalazi infekcija i on reaguje tako što na mesto gde se nalazi helikobakterija šalje učesnike imunog odgovora. Međutim, učesnici imunog odgovora ne mogu da dođu do same bakterije pošto ne mogu da probiju sluz. Tako se pokreće još jači imuni odgovor.

Imuni sistem nastavlja da se sve više i jače bori sa infekcijom, a helikobakterija je i dalje tu i neometano nastavlja da se razmnožava. Ćelije imunog sistema nakon određenog vremena umiru u želucu, ne završavajući borbu sa helikobakterijom. Ćelije imunog sistema za sobom ostavljaju veliku količinu štetnih supstanci, kao što su slobodni radikali. Ove štetne supstance lokalno oštećuju zid želuca i za nekoliko dana od početka imunog odgovora razvija se gastritis.

Koje bolesti izaziva Heliko bakterija?

• Gastritis i njegove simptome (bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita, mučnina, loš zadah) ne izaziva sama heliko bakterija.

  Gastritis nastaje zbog konstatnog i intenzivnog imunog odgovora u želucu koji dovodi do lokalnog zapaljenja (inflamacije) zida želuca.

  Kad se iz želuca ukloni helikobakterija, ubrzo nestaju i svi pomenuti simptomi, a sluznica želuca se vraćaju u normalu.

• Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kancer želuca, koji je drugi po učestalosti uzrok smrti od raka u svetu. Ulkus se definiše kao oštećenje integriteta sluzokože želuca ili duodenuma najčešće hronične prirode koje u promeru zahvata više od 5 mm, dok se njegova dubina proteže do submukoze.

• Hp može biti otežavajući faktor Gastroesofagealne refluksne bolesti ili gorušice, definiše se kao osećaj pečenja iza grudne kosti, ili od predela želuca na gore. Kod 80% pacijenata sa GERB se uočava nepotpuno zatvaranje donjeg ezofagealnog sfinktera

Takođe, oko 90% pacijenata sa gastritisom i karcinomom želuca ima pozitivan nalaz i na Helicobacter pylori, zbog čega se ova bakterija upravo smatra glavnim uzročnikom ovih bolesti.

Kad se problem predstavi u brojkama na svetskom nivou, procenjuje se da će zbog infekcije helikobakterijom 500 miliona ljudi, pre ili kasnije, patiti od teških bolesti želuca, a oko 30 miliona ljudi će dobiti rak želuca.

To je razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija svrstala Helicobacter pylori bakteriju na listu kancerogena prvog reda i stavila je u istu kategoriju kao što su pušenje i duvanski dim kancerogeni za kancer pluća.

Heliko bakterija izaziva gastritis

Heliko bakterija dovodi do čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu

Ako se ne leči Heliko bakterija može da izazove rak želuca i MALT limfom

Dijagnostika Helicobacter pylori (H.pylori) infekcije je jedna od najčešće primenjivanih dijagnostičkih procedura u gastroenterologiji, jer je incidenca i prevalenca ove infekcije vrlo visoka.

Postoje neinvazivni i invazivni dijagnostički testovi.

Invazivni dijagnostički testovi podrazumevaju da se mora uraditi ezofagogastroduodenoskopija sa uzimanjem biopsijskih uzoraka koji će se kasnije patohistološki, mikrobiološki i/ili molekularno verifikovati.

Koju vrstu testa treba izabrati u cilju inicijalne dijagnostike postojanja H.pylori infekcije umnogome zavisi od toga da li je kod odredjenog pacijenta indikovano da se uradi gornja endoskopija ili ne.

U odluci o tome svakako treba uzeti u obzir generalnu prevalencu ulkusne bolesti i karcinoma želuca u datoj populaciji.

Uopšteno govoreći, gornja endoskopija je indikovana kod svih pacijenata koji imaju tegobe od strane gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (GIT) i koji imaju više od 50 godina.

Pored toga, gornja endoskopija je indikovana i kod pacijenata koji imaju neki od tzv. alarmnih simptoma koji mogu ukazati na ozbiljnu bolest gornjeg dela GIT-a.

U alarmne simptome za gornji deo GIT-a ubrajamo: melenu i/ili hematemezu, naglo nastalu malokrvnost usled mogućeg krvarenja iz GIT-a, perzistentno povraćanje unazad desetak dana, izraženi gubitak u telesnoj masi, otežano i/ili bolno gutanje i palpabilnu tumorsku promenu u abdomenu. Odluka o načinu inicijalnog testiranja na postojanje H.pylori infekcije treba da bude zasnovana na individualnim anamnestičkim podacima o simptomima koje pacijent ima, komorbiditetima i njegovoj starosti.

Neinvazivni testovi:

Ureja-izdisajni testovi – testovi izbora za test - tretman strategiju-

Ureja izdisajni test je „zlatni standard“ u neinvazivnoj dijagnostici H.pylori infekcije. To je test koji indirektno detektuje postojanje infekcije odredjivanjem koncentracije C13 obeleženog CO2 u izdahnutom vazduhu posle uzimanja test obroka.

Monoklonalni test antigena u stolici = UBT

Vrlo široko primenjivani i relativno jeftini neinvazivni test je i fekalni test koji u uzorku stolice detektuje prisustvo antigena (Ag) H.pylori.

Serološki test nakon lokalne validacije.

Serološki testovi omogućavaju detekciju cirkulišućih At na H.pylori. Ovi testovi su široko dostupni i relativno jeftini, ali imaju dosta nisku senzitivnost i specifičnost koja se kreće oko 50%.

Infekcija Helicobacter pylori (Hp) zvanično je prepoznata kao infektivna bolest, entitet koji je sada uključen u Međunarodnu klasifikaciju bolesti - 11. revizija.

Ovo u principu dovodi do preporuke da svi zaraženi pacijenti treba da se leče.

U odsustvu Helicobater pylori, mukoza želuca nema znakove hronične inflamacije, neutrofilne i mononuklearne infiltracije.

Helicobacter pylori ne predstavlja deo normalne mikrobiote, dok je eradikacija H.pylori preporučena i u odsustvu kliničkih simptoma

„Testiraj i leči“ jasno je definisana strategija koja uključuje neinvazivno testiranje na H.pylori kod pacijenata sa dispeptičnim tegobama i eradikaciju infekcije po detekciji iste. Nekoliko prospektivnih studija navedenu strategiju preporučuje kod pacijenata mlađe životne dobi i bez prisutnih alarmantnih simptoma uključujući anemiju, gubitak u telesnoj masi, progresivnu disfagiju, odinofagiju, uporno povraćanje ili raniji ezofagogastrični karcinom.

Prema Kyoto kosenzusu u cilju prevencije karcinoma želuca savetuje se screening na Helicobacter infekciju posle 12 godine starosti.

„Skopija–terapija“ je strategija koja podrazumeva endoskopsku proceduru u vidu ezofagogastroduodenoskopije udružene sa utvrđivanjem H.pylori statusa kod pacijenata sa dispeptičnim simtomima nakon 45-55 godine starosti, prisutnim alarmnim simtomima, kod izostanka terapijskog odgovora na empirijski uvedenu antisekretornu terapiju ili neuspeha strategije „test-terapija“

Prema Maastricht VI/Florence konsenzusu, endoskopija nije neophodna kao inicijalna dijagnostička metoda dispepsije u geografskim regionima niske prevalence H.pylori infekcije. U zavisnosti od regiona, prevalenca ozbiljnijih gastrointestinalnih lezija je veoma niska kod pacijenata sa dispepsijom mladjih od 50 godina uključujući prevalencu karcionoma želuca koja iznosi oko 0.4%.

Međutim, u regionima sa visokom incidencom karcinoma želuca i prevalencom H.pylori infekcije, pacijenti učestalo nemaju prisutne alarmantne simtome, ali je gornja endoskopija indikovana.

Gastritis indukovan Helicobacter pylori infekcijom je udružen sa povišenom, smanjenom ili nepromenjenim sekrecijom kiseline u želucu . Pojačana gastrična sekrecija udružena je sa infekcijom koja je predominantno locirana u antrumu i delom u korpusu želuca. U slučaju infekcije koja značajno zahvata korpus želuca ili kod pangastritisa sa gastričnom atrofijom sekrecija je redukovana.

Helicobacter pylori infekcija povećava rizik od nastanka ulkusa želuca (do 80%) i duodenuma (95%) . Pacijenti sa duodenalnim ulkusom i Helicobater pylori infekcijom imaju povišenu sekreciju gastrične kiseline (redukovana koncentracija somatostatina i povišena gastrina), koja se smanjuje nakon eradikacione terapije.

U slučaju teškog korpusnog gastritisa, smanjena gastrična sekrecija se povećava nakon eradikacije H.pylori infekcije. Većina pacijenta bez duodenalne ulkusne bolesti i teškog korpusnog gastritisa nemaju promene u gastričnoj sekreiji nakon eradikacije H.pylori. U slučaju pacijenata sa ulkusnom bolesti želuca sa nižom gastričnom sekrecijom, po eradikaciji H.pylori infekcije gastrična sekrecija se povećava .

Na osnovu Maastricht VI/Florence konzenusa, neophodno je isključiti postojanje H.pylori gastritisa u cilju postavljanja dijagnoze funkcionalne dispepsije.

Eradikacija H.pylori je terapijski modalitet lečenja neatrofičnog gastritisa, a dovodi do regresije atrofičnog gastritisa i redukcije rizika od nastanka karcinoma želuca. Kod pacijenata sa histopatološki verifikovanom intestinalnom metaplazijom, Helicobacter pylori eradikacija ne dovodi do smanjenja rizika od maligniteta, ali redukuje inflamaciju i atrofiju, a time usporava njenu dalju progresiju. Eradikacija H.pylori je preporučena kod pacijenata sa ranijom neoplazijom želuca koja je endoskopski ili hirurški tertirana.

Zaključak:

Predlaže se lečenje pacijenata koji imaju: Peptički ulkus (bulbusa duodenuma ili želuca – aktivan ili u remisiji, uključujući i onaj sa komplikacijama) , MALT limfom – niskog stepena malignosti, Hronični atrofični gastritis, intestinalna metaplazija, displazija.

Savetuje se lečenje pacijenata sa resekcijom želuca zbog karcinoma , zatim kod stanjeaposle endoskopske resekcije adenoma i ranog gastričnog carcinoma, kao I kod osoba prvog stepena srodstva sa bolesnicima sa karcinomom želuca. Savetuje se I lečenje osoba koje imaju dokazanu funkcionalnu dispepsiju – gde eradikacija H. pylori dovodi do dugotrajnog poboljšanja simptoma.

Takodje se savetuje eradikacija u slučaju da postoji sideropenijska anemija nejasniog razloga, ITP, a takodje kod dugotrajne upotrebe aspirina i nesteroidnih antiinflamatornih lekova i postojanja ulkusne anamneze – smanjuje se na taj način incidencija ulkusne bolesti ukoliko se eradikacija učini pre početka davanja NSAIL.

Zaključak: antibiotska rezistencija je globalni problem i proces koji kontinuirano evolvira, sa posebnim osvrtom na rastuću rezistenciju na klaritromicin, metronidazol i levofloksacin.

Uspeh lečenja H. pylori infekcije dominantno zavisi od same rezistencije i broja prethodnih eradikacija.

Trenutno dostupni podaci o ishodu lečenja, uglavnom se odnose na određene regije i populacione grupe te se ne mogu primenjivati na druga geografska područja.

S tim u vezi, najveću kliničku relevantnost ima pristup zasnovan na proceni antibiotske rezistencije koji simultano daje podatke od značaja za populaciju i optimalan individualizovan pristup lečenja.

Trenutna dostupnost dominantno invazivnih testova ograničava njihovu široku primenu. Ipak, primena neinvazivnih testova koja se očekuje u budućnosti obećava promenu paradigme i potencijalnu rutinsku primenu testova procene antibiotske rezistencije u svakodnevnoj kliničkoj praksi što bi imalo višestruke.

Dužina primene terapije treba da bude 14 dana, izuzev ako je lokalno dokazano da je 10-dnevna terapija dovoljno efikasna.

Četvorostruka terapija sa bizmutom	IPP dva puta dnevna doza, Pylera 4x3 posle obroka i uveče pred spavanje (stolica će biti crna od bizmuta u Pileri)
Četvorostruka konkomitantna, bez bizmuta	IPP 2x dnevna doza, Amoksicilin 2x1g;Klaritromicin 2x500 mg;Metronidazol 3x400 mg ili Tinidazol 2x500 mg
Levofloksaciona terapija	Trojna: IPP 2x dnevna doza, Levofloksacin 2x500 mg; Amoksicilin 2x1g;bez koloidnog bizmuta; Četvorostruka sa dodatkom koloidnog bizmuta
Visoke doze Amoksicilina i IPP	Amoksicilin 3 g dnevno ; IPP četvorostruka dnevna doza
Rifabutinska kombinacija "Rescue" terapija spasavanja	IPP 2x dnevna doza; Rifabutan 2x150 mg; Amoksicilin 2x1g

Adekvatan izbor eradikacione terapije sa ciljem eliminacije (eradikacije) Hp.

Kombinacija lekova i odabir antibiotika treba da zavisi od podataka o nivou rezistencije bakterije na antibiotike u lokalnoj sredini.

Savremena medicina ima svoje metode lečenja ove infekcije, ali one ne dovode uvek do željenog rezultata zbog visoke rezistentnosti Heliko bakterije na antibiotike.

Veliki broj pacijenata prođe kroz višestruke cikluse terapija jakim dozama antibiotika, koje se vrlo teško podnose zbog brojnih neželjenih efekata. Mnogi odustanu od lečenja jer uopšte ne mogu da podnesu nuspojave terapije.

Šta su etarska ulja ?

Etarska ulja su kompleksne smeše isparljivih jedinjenja, dobijena najčešće hidrodestilacijom ili destilacijom vodenom parom iz aromatičnih biljaka.

Etarska ulja iz smeše Herbelico:

Poznato je da etarska ulja imaju široki spektar antimikrobnog dejstva, uključujući i anti-H. pylori aktivnost

Etarsko ulje origana ispoljava snažnu anti-H. pylori aktivnost u in vitro testovima.

Takođe, dokazano je da karvakrol, dominantno jedinjenje etarskog ulja origana, ima in vitro baktericidno dejstvo prema sojevima H. pylori

Etarsko ulje timijana je ispoljilo in vitro antibakterijsku aktivnost prema H. Pylori. Smatra se da snažna antibakterijska aktivnost timola, dominantnog jedinjenja u etarskom ulju timijana, značajno doprinosi potentnoj anti-H. P.

Takođe, poznato je da p-cimen, prisutan u visokim koncentracijama u etarskom ulju timijana, kao i γ-terpinen, prisutan u ulju čubra, ne ispoljavaju antibakterijsku aktivnost prema Gram negativnim bakterijama.

Međutim, dokazano je da komponente koje same nisu aktivne, u prisustvu drugih antimikrobnih agenasa mogu da ispoljavaju sinergistički efekat

Na primer, p-cimen u prisustvu karvakrola povećava antimikrobnu aktivnost etarskog ulja

Etarska ulja nekih vrsta čubra imaju snažnu anti-H. pylori aktivnost in vitro

Zbog toga je za postizanje maksimalne anti-H. pylori aktivnosti neophodan tačno određeni sastav etarskih ulja i tačno definisan odnos aktivnih komponenti.

Anketa o zadovoljstvu

Uključeno 40 korisnika svi korisnici su imali potvrđenu akutnu ili srednje tešku infekciju bakterijom H. pylori.

Od 40 korisnika koji su završili terapiju i testirali se nakon šezdeset dana, njih 32 je imalo negativan rezultat testa na prisustvo bakterije H. pylori.

Korisnik konzumira terapiju u propisanom doznom režimu od 45 dana i radi kontrolnu analizu stolice na prirustvo H. pylori odmah nakon terapije od 45 dana, 15 i 60 dana nakon završetka terapije ako su sva tri testa negativna, smatra se da se kod korisnika suzbila infekcija bakterije H. pylori i da je terapije HerbELICO preparatom bila uspešna

Na osnovu ovih rezultata, uspešnost delovanja HerbELICO preparata u suzbijanju H. pylori infekcije, kada se preparat primenjuje samostalno i u prepisanom doznom režimu je bio 80%.

Deset dana od početka terapije, većina od 40 korisnika (80%) je izjavila da više ne oseća simptome infekcije bakterijom H. pylori, dok su ostali korisnici simptome izgubili do kraja terapije. Niko od korisnika nije primetio neželjene efekte tokom terapije.

Primena: od 1. do 15. dana: 4 kapsule dnevno, dve ujutru i dve uveče na prazan stomak najmanje pola sata pre obroka. od 16. do 45. dana: 2 kapsule dnevno, jedna ujutru i jedna uveče na prazan stomak najmanje pola sata pre obroka.

HerbELICO®

• 100% PRIRODAN
• Na bazi ETERIČNIH ULJA dobijenih iz organski proizvedenih biljaka
• Dokazano EFIKASAN u suzbijanju simptomatske i asimptomatske infekcije izazvane Heliko bakterijom
• NE IZAZIVA neželjene efekte
• Deluje lokalno na sluzokožu želuca i direktno napada Heliko bakteriju
• Helikobakterija ne razvija otpornost na HerbELICO®
• Rezultat višegodišnjeg naučnog rada tima doktora nauka i univerzitetskih profesora
• Jedinstven originalni proizvod

Dr Dušan Slankamenac gastroenterolog

Šta je dispepsija?

Praktično loše varenje. Dispepsija je opšti naziv za bol ili nelagodu u epigastrijumu, koji su epizodični ili stalni. Pojam dispepsija nastao je od Grčkih reči dys (loš, loše) i peptein ( varenje).

Koji su uzroci dispepsije ?

Funkcionalna dispesija 60% se može podeliti na:

Sindrom bola u predelu želuca (Epigastric pain syndrome)

Sindrom nadutosti nakon obroka (Postprandial distress syndrome)

Organska dispepsija kao simptom drugih bolesti digestivnog trakta se javlja kod infekcije sa H. pylori, gastritisa, peptične ulkusne bolesti (čira na želucu) 15% -25%, refluksni ezofagitis 5-15%, celijakije, kalkuloze žučne kese (kamenje u žuči), zatvora, pankreatitisa, karcinoma želuca i jednjaka <2% crevne opstrukcije, ishemije creva.

Koji su faktori rizika?

Faktori koji mogu povećati rizik od funkcionalne dispepsije su ženski pol, starija životna dob, pušenje, anksioznost ili depresija.

Koji su simptomi?

Glavna karakteristika dispepsije je dosadan i užareni bol najčešće u želucu. Bol može biti neprekidan ali može se pojaviti pa nestati.

Kao propratni simptomi mogu javiti nadimanje, slabost, mučnina i gorušica. Osnovni simptomi su žarenje i osećaj nelagodnosti i punoće u želucu koji se javlja pre ili posle jela. Može biti praćena i osećajem mučnine i povraćanjem, podrigivanjem.

Simptome dispepsije ima oko 40% odraslih osoba u svetu, podjednako oba pola. Simptomi su najzastupljeniji u radno najaktivnijoj populaciji između 20 i 40 godina. Ako je predominantni simptom funkcionalne dispepsije bol, označavamo je kao dispepsija slična ulkusu, a ako predominira osećaj nelagodnosti u epigastrijumu, označavamo je kao dispepsija slična dismotilitetu. Dispepsija je razlog za oko 40% svih gastroenteroloških konsultacija.

Koji su alarmni simptomi?

Alarmni simptomi su simptomi koji mogu ukazati na postojanje nekog organskog oboljenja koje se manifestuje dispepsijom kao npr. ulkus, karcinom jednjaka ili želuca.

U njih spadaju: naglo nastala anemija usled krvavljenja iz digestivnog trakta (unutar 10 poslednjih dana), izraženi neželjeni gubitak telesne mase (> 5% unutar 10 dana), perzistentno povraćanje unutar 10 dana, disfagija i postojanje palpabilne mase u trbuhu.

Kako postavljamo dijagnozu?

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda i endoskopije. Neophodno je ispitati postojanje alarmnih simptoma u bolesnika: naglo nastala anemija usled krvavljenja iz digestivnog trakta (unutar 10 poslednjih dana), izraženi neželjeni gubitak telesne mase (> 5% unutar 10 dana), perzistentno povraćanje unutar 10 dana, disfagija i postojanje palpabilne mase u trbuhu.

Koje su preporuke za lečenje?

Bolesnike koji uzimaju NSAIL, steroide, antagoniste kalcijuma, teofilin i sl. treba savetovati da prestanu sa njihovom upotrebom, ako je to moguće, ili da bar smanje dozu.

Početna strategija u lečenju dispepsije podrazumeva promenu životnih navika, što podrazumeva i promenu higijensko-dijetetskog režima, davanje antacida, H2 blokatora i IPP, ili testiranje na prisustvo Helicobacter-a pylori.

Ukoliko se otkrije prisustvo Heliko bakterije primenjuje se terapija za eradikaciju Helicobacter-a pylori .

Nažalost rezistencija na antibiotike je globalni problem i proces koji kontinuirano evolvira, sa posebnim osvrtom na rastuću rezistenciju na klaritromicin, metronidazol i levofloksacin.

Lekovi koji sprečavaju lučenje kiseline su korisni u lečenju funkcionalne dispepsije. U većine pacijenata savetuje se terapija H2 blokatorima, ili, eventualno, inhibitorima pro-tonske pumpe 1 mesec.

Antacidi mogu imati koristan efekat, kada je indikovano da se uzimaju povremeno i kratkotrajno, ali je njihova upotreba nedovoljna u dugotrajnoj terapiji, posebno kada je potrebno kontinuirano uzimanje i češće doziranje (kada su simptomi izraženiji).

Savetovanje o ishrani treba da ima individualni pristup. Sam pacijent najbolje zna koje mu namirnice ne prijaju, ali ne postoje jasni dokazi o vezi ishrane i dispepsije. Ipak, preporučuje se da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola i kafe i stres. U osnovi, preporučuju se standardni principi zdravog života.

Da li dijetetski proizvodi mogu biti korisni u eliminaciji Heliko bakterije?

Savremena medicina ima svoje metode lečenja ove infekcije, ali kod nekih ne dovode uvek do željenog rezultata zbog visoke rezistentnosti Heliko bakterije na antibiotike.

Poznato je da etarska ulja imaju široki spektar antimikrobnog dejstva, uključujući i anti-H. pylori aktivnost

Etarsko ulje origana ispoljava snažnu anti-H. pylori aktivnost u in vitro testovima.

Takođe, dokazano je da karvakrol, dominantno jedinjenje etarskog ulja origana, ima in vitro baktericidno dejstvo prema sojevima H. pylori

Etarsko ulje timijana je ispoljilo in vitro antibakterijsku aktivnost prema H. Pylori. Smatra se da snažna antibakterijska aktivnost timola, dominantnog jedinjenja u etarskom ulju timijana, značajno doprinosi potentnoj anti-H. P.

Takođe, poznato je da p-cimen, prisutan u visokim koncentracijama u etarskom ulju timijana, kao i γ-terpinen, prisutan u ulju čubra, ne ispoljavaju antibakterijsku aktivnost prema Gram negativnim bakterijama.

Međutim, dokazano je da komponente koje same nisu aktivne, u prisustvu drugih antimikrobnih agenasa mogu da ispoljavaju sinergistički efekat

Na primer, p-cimen u prisustvu karvakrola povećava antimikrobnu aktivnost etarskog ulja

Etarska ulja nekih vrsta čubra imaju snažnu anti-H. pylori aktivnost in vitro